Pod tudjim naslovima februar 8, 2010

Na belom. Papiru. Ekranu.

Za istinu. Za smirenje. Spokoj.

I još: Za san. I budjenje.

Neke odzvone. Neke zazveče. Neke dozovu.

Neke beže.

Na putu do kuće. Na putu koji vodi daleko.

Na svim putevima. I našim. I onim koji nisu…

***

Onda se budim u tudjim stihovima.

I kafa i cigareta i posao i brige… I ti stihovi u kojima vreme stoji.

Misli spuštene iz drugih svemira, pravo u moj.

***

Da li ih nižem zato što mi trebaju?

Ili ja trebam njima?

Da li otkucavam svoje vreme… ili tražim druge podstanare za svoj stih?

***

Na svetlu. U mraku.

U tudjim mrakovima. Nikad pod tudjim svetlom.

Svuda oko mene. U vrhovima prstiju tako retko.

Da ih dozivam? Da ih napustim? Da…

Da im okrenem ledja? Drugu stranu lica? Drugu stranu jastuka?

***

Nekada se spuste mirno, bez previše buke, na belo. Sneno.

Nekada vrište i otimaju se, batrgaju dok ih ekserima zakivam.

***

U potrazi još.

Sigurna da postoji reč koja leči.

Mrak (treći) januar 28, 2010

Ona zatvara oči pred senzacijama koje prže njenu kožu. Oseća kako joj se lopatice razdvajaju kao more pred njegovim prstima. Meso joj se rastapa i teče poput gustog, gorućeg metala.

Uživanje je poput bola. Uživanje je bol koji nema kuda da pobegne, i onda vrišti pod slojevima epidermisa. Malo je jedno telo. Malo je jedna koža. Nema tih noktiju koji će zagrebati tako da zaboli koliko ekstaza može. Toliko da ona želi da rastrgne sebe i oslobodi se. Nema tog ugriza koji može da probije opnu i donese rasterećenje…

(A seća se vremena kada je dodir bio nepoznanica. Kada je tišina bila sinonim za ljubav. Toplina i mekoća odgovor tela.)

Lava se u njoj topi i kreće ka epicentrima dodira. Vazduh iz njenih pluća beži oblikovan nemuštim govorima. Nepoznatim jezicima, koji, svi do jednog, imaju nešto zajedničko. Uzdah koji označava vatru. Uzdah koji žeže. Traži. Zahteva.

(Nekada je nežnost bila za nju ukus koji prevladava.)

Ne oseća. Ne misli. Ne… Sva se pretvara u ogroman, nezajažljiv požar. Mračan i svetao istovremeno. I izdiže se ka toj vatri kako bi u njoj sagorela.

Mrak oko nje se topi, preobražava. Zidovi se spajaju i nestaju. Um se davi u poplavama podsvesne vatre. Ne može da uhvati dah. Pluća joj gore.

Nije više sigurna ni gde je ni šta. Ni da li je još uvek ‘ko’. Ne želi više da bude sigurna ni u šta. Praiskonski nagon rastapa joj pore i briše civilizacijske maske. Zaboravlja da ne ume da leti. Vene joj se pune željom. Žudnjom. Nečim što ne ume ni da opiše ni da prepozna. Nečim što nije samo njeno. Nečim što je menja, cepa i rastapa. Poplavljuje i sagoreva istovremeno.

Negde na ivicama svesti, iscrpljene i nagorele, zna da više nije Ona. I da je Mrak neuhvatljiv.

Mrak (drugi) januar 15, 2010

Oko njega se jate svetlaci mraka. Stvarnost se skuplja i sažima u tačku. Ništa oko sebe ne razaznaje. Napreže oči, pokušavajući da osmisli prostor oko sebe, da ograniči svoj vid, ali tama je beskonačna onoliko koliko su naša čula konačna i ograničena.

Bestežinski, bestelesno nestvaran sam sebi, pokušava da se ispravi, iako nije siguran šta je pravac kom stremi. Pruža ruke žudeći da dodirom opiše prostor oko sebe, da gustu supstancu koja ga okružuje definiše obeležjem čvrstih oblika, ali njegove ruke ostaju prazne.

Diše duboko, pokušavajući da ubedi sebe da je sve to samo san. Ružan san. I da će uskoro svanuti. Tmina ostaje nepomična. Podiže ruke pokušavajući da dotakne svoje lice, ne više siguran da je sve onako kako pamti. Dotiče nečiju kožu, oblik lica, oči, trepavice… ali ne svoje. Izgleda kao da tama pruža svoje pipke i obgrljava ga. Osvaja deo po deo.

Pokušava da se oglasi, rečima otera mrak, ali i glas koji se čuje je tamnih tonova, uronjen u crnilo, prigušen tamom. Reči su obojene tamom. Postepeno presušuju. Utapaju se u njoj.

Pruža nogu pokušavajući da korakne. Začudo, stopalo nalazi čvrst oslonac. I mrak može da bude skrovište, pomišlja.

Koraci ga vode dalje. Iako ne zna gde, ni zbog čega. Od čega. Prati ih. Tama se meko, podatno svija oko njega.

Izlazi na svetlost. Zatvara oči.

Mrak januar 7, 2010

It takes a thousand voices to tell a single story (Native American saying) decembar 27, 2009

Koliko često, hodajući ulicom, igrate neku svoju monodramu u glavi? Tragediju, političku satiru, naricaljku ili mjuzikl? Ne verujem da se ikada desi da, potpuno sama, ne razmotavam neki monolog ili dijalog u glavi, realni ili fiktivni, ili bar zarazan refren koji mi se zakači, neprimetno, za patrljke malih sivih ćelija.

Pogledam gužvu oko sebe, na ulici. Odjednom, bivam preplavljena tom neopisivom kakofonijom zvukova. Svako ko prolazi, kao mantru, ima svoj unutrašnji refren, svoju dramu. Hiljade, milioni ljudi u istom ovom trenutku ‘odašilju’ svoje misli, sa praznog platna, negde ka nebu. Bože, kolika je to buka!

Zamišljam, kao u nekom nevešto sklopljenom underground animiranom filmu, sve te ljude, na svim ovim ulicama, koji zgureno, pognutih glava, hitaju ka nekom neodredjenom cilju, a svakom iznad glave lebdi balončić sa tekstom koji neverovatnom brzinom teče… Bože, koliko je to priča!

A kažu da je uzrok najvećih ljudskih agonija baš to pronošenje priče neoformljene rečima kroz svoj život, sakrivanje leka od samog sebe, poricanje sposobnosti da rečima uobličimo ono što je samo stegnuta gomilica neurona… Čovek je usamljena životinja, uprkos svemu, sve više i više. Potrebno je pogledati sagovorniku u oči i pokloniti mu poverenje prevedeno u reči. Preneti, očima i gestovima, poruku, ‘Zastani i oseti. Ostani sa mnom.’ Pa reći. Ili odćutati svoju priču.

Stari Kelti su verovali da samo Pesnici mogu imati status plemenskih mudraca. Zašto? Valjda zato što mudrost ne postoji dok saznanje ne prođe putevima srca…

You see, when weaving a blanket, an Indian woman leaves a flaw in the weaving of that blanket to let the soul out. (Martha Graham) decembar 25, 2009

- Kako je sve počelo?

- Prosto. Uz par slučajnih reči koje su imale mapu i znale da je prate.

- Reči? Čijih reči?

- Zar reči ikada mogu da pripadaju nekome? Previše često ih svojatamo…

- A gde je počelo onda?

- U vrhovima prstiju. Ne, grešim, nije tako. U talasu koji je došao do mog uha.

- Opet reči?

- Kako pobeći od njih? Njima stvaramo svet. Njima sve počinje.

- Previše je to apstraktno za mene. Šta se u stvari desilo, objasni mi?

- Prepoznavanje gena, rekli bi naučnici, pretpostavljam. Ja bih rekla da se radi o mnogo daljem, mnogo ranijem prepoznavanju.

- Ranijem?

- Negde u praiskonskom.

- Opet preteruješ.

- Kako drugačije to objasniti? Na kraju, sve je počelo od dve osobe. Sada ih ima oko 5 milijardi na svetu. A duša ne nestaje.

- Sad ćeš da mi pričaš o komadićima duše? Delovima, koji se nalaze i uklapaju, kao dve polovina jabuke?

- Ne, neću. Pričaću o slagalici od hiljadu delova. I jednom delu koji nedostaje. Ali to otkriješ tek na kraju, kad složiš celu sliku.

- Dobro, i ti si našla taj ‘komadić koji nedostaje’. Sad smo već na poznatim klišeima.

- Zašto je sve što je ljudska slabost klasifikovano kao kliše? I ne, nisam ga našla. Bar ne po uvreženom shvatanju definicije reči ‘pronaći’.

- Nego? Pronašao je on tebe?

- Ne, samo smo na trenutak zaiskrili. I ugasili se.

- Pa čemu onda sva ova priča? Ako je gotovo?

- Neke stvari nikada nisu ‘gotove’. Neke traju van svih naših trajanja. A priča…  Svaka priča je sačinjena od reči. A reči su tu da udahnu život. Pričanjem, mi u stvari dajemo život.

- Hoćeš da mi kažeš da samo izmišljaš?

- Da, smišljam šta ću reći pre nego što to kažem. Izmišljam kako će izgledati ono što oživim svojim rečima. Obojim ga, u svojoj glavi. Dam mu miris. Malo muzike u pozadini…

- Ništa ja tu više ne razumem. Je l’ se nešto desilo ili nije?

- Jeste. Desila se eksplozija u supernovama. Iskričenje nervnih završetaka. Rastapanje epidermisa. Sužavanje čitavog svemira u jednu tačku. I naglo, žestoko rascvetavanje te tačke dok ponovo nije dobila obrise poznatog sveta.

- Gde smo sad? Šta je to – fizika, hemija?

- Alhemija. Ništa drugo i ne može da bude. Stapanje prostih elemenata u potpuno novi entitet, nezavisan od svih tih supstanci koje ga čine. I onda vraćanje, neobjašnjivo razlaganje alhemičarskog ‘zlata’ u sastojke iz kojih je nastalo… od kojih nijedan više nije isti i nije neokrnjen.

- Dakle, niste uspeli?

- Uspeli smo, i mnogo više nego što smo očekivali. Dali smo svojim svetovima novu boju. Novi ton. Novu obalu.

- A sad?

- Muzika je i sada tu.

- A osim muzike?

- Zar je potrebno nešto osim muzike?

- Mislim, koja je priča sada? Šta se dešava?

- Nasuprot popularnom verovanju, ne mora svaka priča da kulminira efektnim završetkom. Neke se prosto… završe. Tačkom.

….

Lista knjiga koje omeđavaju vaše postojanje novembar 23, 2009

Pre izvesnog vremena, američki časopis Newsweek je predstavio rezultat ispitivanja za koje kažu da je sprovedeno širom sveta, a čija tema i glavni cilj je sastavljanje liste od 100 najčitanijih i najboljih knjiga do sada napisanih u svetu. Podstakli su me na razmišljanje. Njihova lista se nikako ne poklapa sa mojom idejom monumentalnih, earth-moving književnih dela.

Odatle i ovaj ‘projekat’. Vidim da brojač poseta ovde na blogu raste iz dana u dan. Zbog toga želim one koji svrate ovde, makar i slučajno, čak i putnike namernike, da zamolim da ostave svoj trag. Ono što želim je lista knjiga koje su po vama BITNE, romana za koje mislite da su ključni i nezaobilazni, knjiga bez kojih ne biste mogli ili ne biste bili ono što jeste. Onih koji su vam pomogli da odrastete i koji vam pomažu da ostanete deca. Neću da ograničavam broj, pa da kažem, dajte mi svoj izbor od pet ili deset… napišite koliko želite. Koliko volite. Ako imate vremena, objasnite mi i kriterijum izbora. Ako ne – sledeći put.

Hajde da mi napravimo svoju listu. Ko želi da počne?

Edit: Posle 38 ostavljenih glasova/izbora, evo trenutnog stanja  (Ovaj privremeni spisak je napravljen po abecednom redu, a na početak su izvučena samo dela koja imaju više od jednog glasa):

1. Mali princ – Antoan de Sent Egziperi  (10 glasova)
2. Idiot – Dostojevski  (7 glasova)
3. Derviš i smrt – Meša Selimović  (6 glasova)
5. Majstor i Margarita – Bulgakov (6 glasova)
6. Braća Karamazovi – Dostojevski  (6 glasova)
7. Sto godina samoće – Markes (5 glasova)
8. Besnilo – Pekić  (5 glasova)
9. Očevi i oci – Selenić (4 glasa)
10. Tvrđava – M. Selimović (4 glasa)
11. Zločin i kazna – Dostojevski (4 glasa)
12. Austostoperski vodič kroz galaksiju – Adam Daglas (3 glasa)
13. Dečaci Pavlove ulice – Ferenc Molnar (3 glasa)
14. Demijan – Hese (3 glasa)
15. Djavolov rečnik – Embrouz Birs (3 glasa)
16. Kroz pustinju i prašumu  – Sjenkejevič (3 glasa)
17. Koncert za 1001 bubanj – Mika Antić (3 glasa)
18. Vreme smrti – Ćosić (3 glasa)
19. Zlatno runo – Pekić (3 glasa)
20. Ararat – Zilahi (2 glasa)
21. Atlantida – Pekić (2 glasa)
22. Bludni sin – Bukovski (2 glasa)
23. Crna strela – Stivenson (2 glasa)
24. Dnevnik Ane Frank (2 glasa)
25. Don Kihot – Servantes (2 glasa)
26. Enciklopedija mrtvih – Danilo Kiš (2 glasa)
27. Igra staklenih peril – Hese (2 glasa)
28. Kockar – Dostojevski (2 glasa)
29. Lažeš, Melita – Ivan Kušan (2 glasa)
30. Mladić  – Dostojevski (2 glasa)
31. Novi Zavet (2 glasa)
32. Odiseja u svemiru 2001 – Artur Klark  (2 glasa)
33. Orkanski visovi – Šarlota Bronte (2 glasa)
34. Plavi čuperak – Mika Antić (2 glasa)
35. Povratak – Remark (2 glasa)
36. Proces – Kafka (2 glasa)
37. Prokleta avlija – Ivo Andrić (2 glasa)
38. Rat i Mir – Tolstoj (2 glasa)
39. Sofijin svet – Justejn Gorder (2 glasa)
40. Tonio Kreger – Tomas Man (2 glasa)
41. Tri ratna druga – Remark (2 glasa)
42. Trijumfalna kapija – Remark (2 glasa)
43. Zbogom velika tajno – Mira Alečković (2 glasa)
45. Zvonar Bogorodičine crkve – Igo (2 glasa)
46. 1984 – Orvel
47. 20.000 milja pod morem – Žil Vern
48. Ale i bauci – A. Peragras
49. Alhemičar – Koeljo
50. Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol
51. Američki eksperiment – Milomir Djukanović
52. Amfibija – Aleksandar Beljajev
53. Ana Karenjina – Tolstoj
54. Antigona – Sofokle
55. Avanture Šerloka Holmsa – Dojl
56. Bajke – Andersen
57. Baskervilski pas – ser Artur Konan Dojl
58. Bašta sljezove boje – Branko Ćopić
59. Beleške jedne Ane – Momo Kapor
60. Beli očnjak – Džek London
61. Berlin Aleksanderplatz – Alfred Deblin
62. Beskrajna priča – Mihael Ende
63. Bhagavad gita
64. Blago cara Radovana – Dučić
65. Blago u Srebrnom jezeru – Karl Maj
66. Boje magije – Teri Pračet
67. Božanstvena komedija – Dante Aligijeri
68. Briga o životu – Bela Hamvaš
69. Buka i bes – Fokner
70. Carev slavuj – Andersen
71. Čarobni breg – Tomas Man
72. Čarobnjak iz Oza – Frank Baum
73. Ćilibarski durbin – Filip Pulman
74. Čovek koji se smeje – Viktor Igo
75. Crna kuća – Stiven King
76. Crni Obelisk – Remark
77. Crveni lav – Marija Sepeš
78. Crveno i crno – Stendal
79. Čudotvorni nož – Filip Pulman
80. Deca ponoći – Salman Rušdi
81. Deca triju ulica – Nedžati Zekerija
82. Deset malih crnaca – Agata Kristi
83. Devojka crvene kose – Andrić
84. Dnevnik druge zime – Srdjan Valjarević
85. Dodir svile – Balašević
86. Dr Faustus – Tomas Man
87. Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade – Neruda
88. Elementarne čestice – Ulbek
89. Emil i detektivi – Erih Kestner
90. Estetika – Hegel
91. Evgenije Onjegin – Puškin
92. Ex ponto – Ivo Andrić
93. Faust – Gete
94. Galeb Džonatan Livingston – Ričard Bah
95. Grad izbeglica – Zilahi
96. Grička vještica – M. Jurić Zagorka
97. Hajdi – Johana Spiri
98. Hamlet – Šekspir
99. Hari Poter – Džoan Rouling
100. Hazarski rečnik – Milorad Pavić
101. Hronika najavljene smrti – Markes
102. Istorija srpskog ustanka – Lazar Arsenijević
103. Istorija sveta – Vuk Karadžić
104. Jadi mladog Vertera – Gete
105. Jadnici – Viktor Igo
106. Jan Biblijan na Mesecu – Elin Pelin
107. Jazavac pred sudom – Petar Kočić
108. Jevanđelje po Isusu Hristu – Saramago
109. Josif i njegova braća – Tomas Man
110. Judino drvo – Arčibald Kronin
111. Kad su cvetale tikve – Dragoslav Mihajlović
112. Kako sam pojeo sebe – Voki Kostić
113. Kapetanova kći – Puškin
114. Kinesko pismo – Basara
115. Kišobran za dvoje – Gordana Brajović
116. Koktel Menhetn – Đukanović
117. Kosmos – Karl Sagan
118. Kradljivci večnosti – Klajv Barker
119. Kraj noći – Fransoa Morijak
120. Lelejska gora – Mihailo Lalić
121. Limeni doboš – Ginter Gras
122. Looney Tunes – Basara
123. Lorna Dun – R. D. Blakmor
124. Lovac u raži – Selindžer
125. Luča mikrokozma – Njegoš
126. Mač od Šanare – Teri Bruks
127. Mačak u čizmama – Braća Grim
128. Magareće godine – Branko Ćopić
129. Mali Pirat – Anto Staničić
130. Mamac – Albahari
131. Martin Idn – Džek London
132. Matildina Engleska – Vilijam Trevor
133. Meri Popins – Pamela Lindon Travers
134. Na Drini ćuprija – Ivo Andrić
135. Najveći trgovac na svetu – Og Mandino
136. Nana – Emil Zola
137. O ljubavi i drugim demonima – Markes
138. Odbrana Sokratova – Platon
139. Oproštajni dar – Vladimir Tasić
140. Orlovi rano lete – Branko Ćopić
141. Oskar i gospodja u ružičastom mantilu – Erik Emanuel Šmit
142. Patam II – Bela Hamvaš
143. Pedagoška poema – Makarenko
144. Peščana planeta – Frank Herbert
145. Pesme – Aleksa Šantić
146. Petoknjižje – Dučić
147. Pijavice – Albahari
148. Pipi Duga Čarapa – Astrid Lindgren
149. Pola života – Najpol
150. Pometnje mladog Terlesa – Muzil
151. Poniženi i uvredjeni – Dostojevski
152. Pripovjesti – Milan Božić
153. Proljeća Ivana Galeba – V. Desnica
154. Pustolovine nestašnih zečića – Kruna Ras
155. Retorika – Aristotel
156. Rimljanka – Moravia
157. Rob – Singer
158. Robinson Kruso – Danijel Defo
159. Robur osvajač – Žil Vern
160. Romeo i Julija – Šekspir
161. Šampion kroz prozor – Vladimir Stojšin
162. Saško – Leonid Smiljanski
163. Satanski stihovi – Salman Rušdi
164. Sedefna ruža i druge bajke – Grozdana Olujić
165. Senka vetra – Karlos Luis Safon
166. Sestre po krstu – Remizov
167. Sidarta – Hese
168. Slučajevi – Harms
169. Sorel i sin – V. Doping
170. Spisi – Lao Ce / Konfučije
171. Svet u kome ne živimo – Gorbovski
172. Svila – Alesandro Bariko
173. Teodora – Pol Velman
174. Timor mortis – Selenić
175. Tistu – zeleni palčić – Moris Drion
176. Tom Sojer – Mark Tven
177. Tražim pomilovanje – Desanka Maksimović
178. Tvorac grada – Perl Bak
179. Tvornica oficira – H. H. Kirst
180. Umeće ratovanja – Sun Cu
181. Unutrašnja strana vetra – Pavić
182. Utkani svet – Klajv Barker
183. Venac od trave – Kolin Mekalou
184. Vita Brevis – Justejn Gorder
185. Vlati trave – Volt Vitman
186. Zapisi iz mrtvog doma – Dostojevski
187. Zapisi iz podzemlja – Dostojevski
188. Zapisi iz Saragose – Jan Potocki
189. Zarobljenici – Zilahi
190. Zelena kuća – Mario Vargas Ljosa
191. Zemlja Ulro – Č. Miloš
192. Zimski dnevnik – Srdjan Valjarević
193. Životinjska farma – Orvel
194. Zlatni kompas – Filip Pulman

SOS telefon za žrtve kognitivnog nesklada! novembar 10, 2009

Koliko puta vam se desilo da vam je jedan odredjen pojam na vrh jezika, a nikako da se setite? Ima li goreg grčenja mozga nego kad znate da znate, a nikako da ispljunete? Hiljadu puta mi se desi -  jedna reč, na srpskom ili engleskom, nečije ime, naziv knjige/filma/pesme… ma znam, i BAŠ mi je tu… samo nikako da stigne do usta!

Istinita priča: pre par godina, sedim i cirkam sa drugom, kreće se priča ka filmovima, glumcima… i dolazimo do problem-situacije! Nikako da se setimo imena glumca… i on i ja znamo na koga mislimo, i znamo da je to baš taj glumac, samo nikako imena da mu se setimo! Iznervirana, podižem telefon da zovem drugaricu koja je movie-freak da je pitam. Telefon zvoni, gledam na sat i skapiram da je već oko 3 ujutru. ‘Logično’ pretpostavim da spava. Ona se javlja, skroz bunovna. Moj ‘kognitivni’ mi ne da mira:

- E, spavaš? Neću da te zadržavam, samo da te pitam, kako se beše zove onaj glumac, znaš, onaj matori, igrao je u ‘Pokerašima’ i djuska u onom spotu?

Ona nešto promumla i skapiram da nema svrhe da je maltretiram, pa spuštam slušalicu. Minut kasnije, stiže mi od nje poruka:

“Christopher Walken. A koji pokeraši i kakav to spot spominješ?“

Apsolutni pogodak! Ima li većeg zbuna? Ko mi objasni, svaka mu čast.

No, da se vratimo temi… Ništa više ne mrzim nego kad zatrokiram kod tako nekog prostog pojma ili imena. Ako jednom postanem milioner, imaću asistenta koji će raditi na SOS non-stop telefonu, samo da zvrckam kad mi mozak zapasira!

Nastavak (L)iste… novembar 8, 2009

Malo je onih 50ak stavki… Na žalost, tako je, pa bolje da nastavim, imam neki osećaj da sam mnogo toga propustila…

53. One koji ne gledaju film ako glumci u njemu nisu dovoljno provlačni.

54. Muškarce koji se savršeno uklapaju u kliše (baš onaj koji su žene smislile!)

55. Žene koje se savršeno uklapaju u kliše (već znate – onaj koji su muškarci smislili!)

56. Ljude koji se iz svega izvlače na galamu, i kada imaju i kada nemaju argumenata!

57. Oni koji slažu ‘ništa ne razumem’ face kad god imaju prilike

58. Vozače koji vas iseku u saobraćaju da bi se ukucali ispred vas, a onda ili skrenu na prvoj raskrsnici, ili nastave da voze 30 km/h

59. Veoma mršave žene koje se stalno žale kako su mršave… a rade to odmeravajući se u ogledalu i uživajući u svom strukiću!

60. One koji vam se konstantno obraćaju kao da imate 4 godine.

61. Admine iz raznih tehničkih službi (odbijam da to što rade nazovem ‘podrškom’!)

62. ‘Zanimljive’  ljude na Facebooku, Twitteru i sličnim munjama koji svaki deo svog dana ostavljaju kao bitnu poruku svima ostalima (‘Upravo sam pravo zube’, ‘Idem da ručam’, ‘Jutros sam pila kafu’, ‘Danas pada kiša’…)

63.  Kad smo već kod Facebooka… „Support my cause. Sign my petition. Play Mafia Wars with me. Which ‘Star Trek’ character are you? Here are the ‘Top 5 cars I have personally owned.’ Here are ‘25 Things About Me.’ Here’s a drink. What drink are you? We’re related! I took the ‘What President Are You?’ quiz and found out I’m Millard Fillmore! What president are you?“ – zvuči poznato?

64. Ljudi koji ni posle XX godina života nisu naučili kako se treba rukovati i šta to zaista podrazumeva (Ima li ičeg goreg nego kada u ruci držite mrtvu ribu?)

65. Ljude koji lako i često menjaju ‘popularne’ uzrečice – EXTRA, COOL, FULL, i sl.

66. One koji nikada ne vrate ono što su pozajmili (a ako i vrate – to je oštećeno, ili izgužvano, ili sa prljavom maramicom u džepu)

67. One koji ne kapiraju prosto ‘neću’

68. One koji glasno žvaću žvake otvorenih usta… a posebno one koji (još uvek? zar to nije izumrlo?) duvaju balone

69. Osobe koje insistiraju na tome da svoju priču ispričaju do kraja, bez obzira koliko jasno im date do znanja da vas ne zanima, ili da ste je već čuli nekoliko puta.

70. Ljude koji govore toliko sporo da slobodno možete da odremate izmedju dve reči.

71. One koji neprekidno citiraju TV reklame… pokušavajući da budu zabavni, valjda…

72. Ljude pune lovačkih priča (‘Znaš kad smo jednom Pera, Mika i ja…’)

73. One koji smaraju sve oko sebe kada se napiju.

74. One koji se smeškaju kroz zube.

75. Bračne partnere koji čekaju veće društvo da u javnosti iznesu sve mane i greške svog partnera, provlačeći to kroz (fol!) zabavnu anegdoticu, koja nikome nije zabavna, a ume da bude i vrlo neugodna za prisutne.

 

… toliko u ovoj epizodi… a daleko smo još od kraja…

Otkrivanje novembar 1, 2009

*

Podneću život

Pravo, direktno

Te oči

Istetoviraću na svom vratu

Nekoliko jednostavnih rečenica

Pustiću te da me poljupcem

Utisneš u sebe,

Ovekovečiš

*

Nećeš biti samo

Moje smelo obećanje

Bićeš onaj komad duše

Koji ponosno pokazujem svima

*

Glasovi moje krvi se prigušuju

Ljupka se tragedija odigrava