Dreamscapes

Daleke obale

♦ jul 13, 2008 ♦ 5 komentar

Ponekad sanjam more. Onda se budim, na licu još osećam so, ruke mi pulsiraju od jakih zamaha, stopala su mi oprljena vrelim peskom.

Ponekad sanjam more. Onda se budim, besno gasim alarm, i stupam u novi dan.

Ponekad sanjam more. Onda se budim, pa žmurim ponovo, i odbijam da kročim u gole ravnice jave.

Ponekad sanjam more. Onda danima razgledam ponude turističkih agencija. Fotografije nekih peščanih obala. Nijedna ne liči na onu od prethodne noći.

Ponekad sanjam more. Onda ga ceo dan nosim u nozdrvama, čujem ga kako me zove, praiskonsko i beskrajno, negde u mojoj krvi… i ne da mi da se smirim.

Ponekad… ponekad ne želim da zaspim. Okrenem jastuk na drugu stranu. I opet sanjam more.

5 komentar

  1. zelenavrata
    jul 13, 2008 – 10:29 pm

    I ja ga sanjam…

    Odgovor
  2. zelenavrata
    jul 13, 2008 – 10:30 pm

    Da prostis:P

    Odgovor
  3. gemina
    jul 14, 2008 – 12:07 am

    :) Pokvarena mašta i prljave strasti, a, Zelena?

    Odgovor
  4. spes
    jul 14, 2008 – 11:21 am

    Baš to… u krvi… i strašno i lepo u isti mah….

    Što si se raspisala? Ili to mene dugo nije bilo… :)

    Odgovor
  5. gemina
    jul 14, 2008 – 11:54 am

    Pa… možda baš zbog toga u krvi, Spes… pa se svako bori onako kako ume :)

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

Gravatar
WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. ( Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. ( Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. ( Odjavite se / Promeni )

Odustani

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 37 drugih pratioca