Mnogo kasnije
Voleti…
Do vrha jagodica na prstima…
Prepuniti krčag dana
Ledenom izvorskom vodom
I žedno
Dugim gutljajima
Popiti ga
Iako zubi trnu
I grlo se steže
Naiskap
*
Dok spavaš
Prstima pamtim tvoj obris
Jedva te dodirujući…
- Posted in: Moje Melodije ♦ Plava balada
cak i da ga ni ovlaš ne dodirneš, zbog onih vrškova prstiju koji vole, posvuda ostavljas otiske s njegovim profilom… i svaki emo-forenzičar iz cuga shvati da su to obrisi ukradeni čistom ljubavlju.
“Nepismeni” pecat prstom, ostavlja trag, veci i dublji i jaci od slova, od reci, od svemira.
Alana, takvi lančići stvoreni od niti dodira su jedini na kojima se nikada ne pogube alke… a i jedini koji su vredni čuvanja (svaka sličnost sa tvojim poslednjim postom je sasvim slučajna
)
Zelena, nije to nepismeno, to je NADpismeno, jer ne poznaje sitne granice ljudski fabrikovanih simbola…