Jesen – Srdjan Dragojević

Jesen – plodovi i

druge džidže,

jesen tako neizbežna,

poput nekih žena,

A ti i dalje

lepiš lišće flasterima,

obmanjuješ termometre,

crtaš sunce i pevaš mu,

znaš da nemaš šanse

ali je to -

jače od tebe.

*

Jesen

tako iznenadna, u čudu

buljiš naokolo dok gavran kljuca

narandžasto lišće, iz ormana, čuješ

cvile kaputi i ćuškaju se

medjusobno.

*

Jesen je vlažna poput nekih žena,

večeramo mahovinu i zasladjenu

žutu kabanicu.

*

U bukvaru:

mima puna dima, dživdžan

džara-mara i –

*

tvoja pesma. Ćerka te psuje,

uči napamet.

sležeš ramenima. jesen je jedna

pesnička konstanta.

*

Jesen

tako predvidiva, opet poput

istih onih žena. pa ipak

u prvom slučaju uvek

pogledaš u kalendar i vidiš –

dolazi zima.

u drugom slučaju –

uvek to zaboraviš.

• Posted in: Trenutak za ćutanje