Halucinacije jedne mladosti – Jovan Nikolić
Čudne su staze kojima se kreće ovaj blog. Pre izvesnog vremena, u jednom od postova, objavila sam pesmu Jovana Nikolića ”Kad je sve volim”. Nisam ništa znala o autoru, bio mi je potpuno nepoznat, ali mi je pesma bila neodoljiva. Ne sećam se više ni gde sam je pronašla ni kako, ali je već godinama imam u ‘prepisanoj’ varijanti. Ima ono ‘nešto’ što neke pesme čini nezaboravnim. Pretpostavljam da je u ovoj to onaj čudni skup slatkih delića svakodnevice u kombinaciji sa glasom iskustva.
U svakom slučaju, priča ide dalje. Gospodin Nikolić mi se, nakon izvesnog vremena, javio, slučajno našavši svoju davno zaboravljenu pesmicu na blogu. Onda su i njega, preko iste te pesme, pronašli neki dragi ljudi koji ga nisu dugo videli.
Eto, toga se setim kada dodju oni trenuci u kojima se zapitam da li ovaj blog uopšte ima nekakvu svrhu…
Zahvaljujući gospodinu Nikoliću, imam tu čast da ovde postavim još jedno od njegovih davnih pisanija…
***
HALUCINACIJE JEDNE MLADOSTI
Vremena za naše surete je sve manje
eto, videćemo se tek u subotu
A mene užasno muči drugo pitanje:
Koliko još vremena i susreta imamo u životu?
*
Zamisli ovo: Ti i ja, u braku!
Zamisli svu lepotu te scene
Ne zbog toga što sam od uvek želeo biti u fraku,
nego – slika, a na slici – ti do mene…
*
Bio bi to brak neviđenog stila
odnegovane mamine, i pesnika generacije pedesetpete
Odiseja srećna kakva na planeti Zemlji do sad nije bila.
Ne znam za ostale planete
*
Dobili bismo jednu sobu od mame i tate
Ja bih te uveče hipnotisao i obavio po koji eksperiment
Apstinirali bismo od onih stvari u jutarnje sate,
u korist slađe kafe i pušili bi “Kent”.
*
Sa službenog puta udvarao bih ti se pismom i telefonom:
“Bez naše ljubavi da li bi svetleo Beograd?”
Ono malo prijatelja i rodbine, dočekaćemo svečano predviđenim tonom;
Neka ceo svet u očaj baci,
između narcise i psihopate savršeni sklad !
*
Kažem ti, to bi bio brak,
neviđen do sada odnegovane mamine i dekadenta generacije pedesetpete
iz koga bi, po zakonu udruženog rada,
finalni produkt bio – zdravo, muško dete.
*
Samo, sutra, kad se udaš za: “dobro situiranog, karakternog, i bez mana”
(Tako nešto, dabome, očekujem od tebe mala)
Ja ću, zahvaćen događajem, nekako već stići do svoga stana
i reći odvažno ogledalu u lice:”Slušaj, znaš kolika si budala?!”
*
Nećeš valjda da mu rađaš decu?
Da u sebi nosiš nečije tuđe gene?
Kćer iz epruvete ljuljaj u krevecu
a krijući rodi, jednog malog mene …
Čačak (1974.)
- Posted in: Plava balada ♦ Trenutak za ćutanje
Zanimljiva pesma, prozeta socijalnom svakodnevnicom i ljubavlju, oslikava jedno vreme (koje u neku ruku, jos traje), jednu ljubav, jednu mladost, nepovratnu..
Blog ima svrhu uvek, i kod tebe se to posebno pokazalo.
Svaki komentar je suvišan kada je nešto u svojoj celosti tako divno!
Ha, ha… mnogo dobra pesma. Baš mi se svidja. Bravo za autora.
Pesmu “Halucinacije jedne mladosti”napisao je Nikolic Jovan Joff pesnik iz Cacka.Imala sam tu srecu u zivotu da upoznam tog divnog coveka.Na zalost izgubila sam svaki kontakt s njim krajem devedesetih kad je otisao odavde i nastavio da radi i stvara u Nemackoj…samo sam uspela da saznam da je izdao knjigu “Soba s tockom”i da su njegova dela prevedena na 20 jezika…Drago mi je da je tako uspesan..Imam divna secanja na njega…
Hvala na podsećanju. Preneću mu Vaše kontakt informacije.
Svojevremeno kao srednjoskolka pre 15-tak godina u Cacku citala Jofovu poeziju i bila zaljubljena, sad presrecna sto sam te zaboravljene reci ponovo pronasla.
Tanja, uputila sam Jovanu Vasu poruku.
Drago mi je sto je ovo mesto bilo posrednik za budjenje nostalgije…
Imam veliku cast i zadovoljstvo reci da je taj divan gospodin JOFF sticajem okolnosti bas moj ujak.Drago mi je procitati sve te lepe reci upoucene njemu.
kako se moze pronaci jos njegovih pjesama? naprosto sam odusevljena
Pravi trenutak za to pitanje, martos! Pogledaj ovde i videces da njegova knjiga moze da se nadje na ovogodisnjem Sajmu knjiga u Beogradu
Sve pohvale za mog strica.
Uskoro cu mozda i ja napisati pesmu,ili…mozda je bolje zvati sve za ljubav posto se bas dugo nismo videli…toliko dugo da se i ne poznajemo…