Pod tudjim naslovima
Na belom. Papiru. Ekranu.
Za istinu. Za smirenje. Spokoj.
I još: Za san. I budjenje.
Neke odzvone. Neke zazveče. Neke dozovu.
Neke beže.
Na putu do kuće. Na putu koji vodi daleko.
Na svim putevima. I našim. I onim koji nisu…
***
Onda se budim u tudjim stihovima.
I kafa i cigareta i posao i brige… I ti stihovi u kojima vreme stoji.
Misli spuštene iz drugih svemira, pravo u moj.
***
Da li ih nižem zato što mi trebaju?
Ili ja trebam njima?
Da li otkucavam svoje vreme… ili tražim druge podstanare za svoj stih?
***
Na svetlu. U mraku.
U tudjim mrakovima. Nikad pod tudjim svetlom.
Svuda oko mene. U vrhovima prstiju tako retko.
Da ih dozivam? Da ih napustim? Da…
Da im okrenem ledja? Drugu stranu lica? Drugu stranu jastuka?
***
Nekada se spuste mirno, bez previše buke, na belo. Sneno.
Nekada vrište i otimaju se, batrgaju dok ih ekserima zakivam.
***
U potrazi još.
Sigurna da postoji reč koja leči.
- Posted in: Moje Melodije
Sto je lepo buditi se u tudjim stihovima….
Zavisi u čijim stihovima zaspiš…
Ti kad me bi zakucala, ne bi bila ti
Ovo je baš lepo.
Hvala, Sizife
negdje nas te rijeci uvijek cekaju, samo moramo pronaci pravi put do njih… lijepi pozdrav.
Izgleda da se mimoilazimo onda, jer one čekaju nas, a mi ih tražimo na pogrešnim mestima?
Lijepi pozdrav
za sve postoje, ali uvijek pomislim da baš ta nije prava. I u traganju se izgubim.
A postoje, znam.
Ta koja liječi najčešće ostane neizgovorena. Prepoznamo je negdje drugo, pa joj namignemo
Misliš? Dakle, potraga je uzaludna? I leka nema?
Ima. U osjećaju. Mislim da ga nema u riječi.
Po mojoj meri
Lepo…
Dobrodošla… i drago mi je da nam se pogodila ‘mera’
Eh, kako si to lepo rekla. Nekada se spuste mirno, a nekada se otimaju… Lepo si ih opisala… Nekad u njima zaspimo, nekada se budimo… Trazimo ih jer bez njih ne mozemo, ali one uvek nadju nas…
Nadju li nas uvek? Volela bih da mislim da je tako…
Gemina, one koje nas nadju zaista su nase.
Breskvice, one prave uvek nadju nacin… Kao i Oni pravi
Kada zatvoriš oči, kada prestaneš da pitaš i da tražiš, naći ćeš put. U stvari tada će put naći tebe. Onaj pravi i jedini kojim vredi hodati, ma šta on nosio sa sobom. Kao i leptir-kada ga juriš, ne možeš ga stići,a kada se smiriš, sam sleti na tvoje rame…