Author Archive: Gemina
Jedan je Mika…
Kako drugačije da počnem da se vraćam ovamo, nego sa Mikom? Dugo sam tražila ovu emisiju koja se davno, davno prikazivala na RTS-u. Evo je sada, prvi deo:
For the heart is an organ of fire…
Ima tih momenata u filmu kada tačno možeš da prepoznaš tu jednu repliku, jednu rečenicu oko koje je čitav film i nastao. Onaj ključni momenat kad “zatrepere žice”. Znate na šta mislim? I ok, da ostavimo po strani i “Here’s looking at you, kid” i “Frankly, my dear, I don’t give a damn” i “Go …
Poslije ljubavi – Arsen Dedić
Poslije ljubavi ostaju telefonski brojevi koji blijede Poslije ljubavi ostaju čase sa ugraviranim monogramima ukradene po boljim hotelima Poslije ljubavi ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše i da crte budu na istoj visini Poslije ljubavi ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara što nas vidi sa drugima Poslije ljubavi ostaje …
Shantaram
Ponekad, neke knjige nas pronadju sasvim nenadano, kao da nas zaskoče iz mraka kada ih najmanje očekujemo. I zauvek nadju svoje mesto u našim životima. Kao i neki ljudi. Znate li taj osećaj, kada uhvatite sebe da živite kroz citate? Ne znam kako da vam opišem Shantaram, iz straha da ga ne ukaljam pokušajima da …
Ne boj se, tu sam – Marija Šimoković
Toliko sam te nosila svuda da više nema mesta gde nismo zajedno pesmom sam te zagrtala kroz smežurane puteljke suncokreta unila s pažnjom i ljubavlju kroz kišu kosu zabacivala ponosno vičući tvoje ime, davala vetru da ti nosi moja šaputanja da li me čuješ da li me čuješ rasle su pesme i tvoje godine nadolazile …
Zaguglaj i za pojas zadeni
Novo kompjutersko (ili pre: internetsko) doba je sa sobom donelo i nove reči u svakodnevnom rečniku. Retko ko od nas nije bar jednom zaguglao, linkovao, lajkovao ili daunlodovao… Sve po starim srpskim rečima, a? No, naravno da je to normalno. Ono što nije imalo svog “predstavnika” u jeziku se na veštački način “uvozi” i posrbljuje. …
Kako spasiti sopstveni život
Zaboravi Oprosti Zaboravi diši duboko Prihvati Poveruj Klimni glavom i kreni dalje diši duboko Nasmej se Smej se glasno Plači još glasnije diši duboko Dodirni Prihvati dodir Poveruj u lepotu diši duboko Budi rame za plakanje Budi pružena ruka Budi otvoren dlan Budi srce na reveru diši duboko Govori istinu Slušaj srcem Plaši se hrabro …
Soliranje… u falšu?
“A man in a bookstore buys a book on loneliness and every woman in the store hits on him. A woman buys a book on loneliness and the store clears out.” Doug Coupland
Papir trpi sve
Od takmičara u Galeriji modernih umetnosti Hirtschhorn u Vašingtonu je zahtevano da svoju kreativnost prikažu uz pomoć samo jednog lista papira. Čudo je koliko se svetova krije u komadiću mrtvog drveta. Da li to drvena duša vraća svoj oblik, ili ga umetnik čita vrhovima prstiju?
Pisati ili ne pisati, pisanje je…sad?
U Bertolučijevom filmu, kod nas nespretno prevedenom kao ‘Ukradena lepota’, devojka kojoj je poveren centar pozornice ima taj čudan trip da svoje misli zapisuje na komadima papira, a onda ih spaljuje. Taj momenat je oduvek nalazio na neki odjek u meni, neku vrstu prepoznavanja. Možda zato što znam da misli oslikavaju trenutak i kada smo …
Eto, još jedna jesen…
Hoću da nađem one Cigane iz urbanih legendi, one koji te pogledaju i znaju šta da ti sviraju. Žutozubog sa violinom koja plače sama. U zadimljenoj tišini kockanih stolnjaka i plehanih piksli. U alkoholnom polumraku kajanja. Da razbijem čašu. Jednu. ”Pa posle – neka me nose” – kaže Branko V. Radičević. Ne znam gde mi …
A na kraju, kada napustimo i sebe…
Leže, zagrljeni, i posmatraju pauka u uglu sobe. Njegova ruka je pod njenom glavom, ona se igra njegovim prstima. Zora baca oštre lenjire svetlosti preko njihovih tela. Ona zatvara oči kako bi sve zapamtila. Ustaje i počinje da se oblači. On se pridiže na lakat i posmatra je, sa nemim osmehom, gorko-slatkim. Ona sutra odlazi. …
Ako ikada išta zaista ostavljamo, to smo mi sami…
L.A. proved too much for the man So he’s leavin’ the life he’s come to know Leži zatvorenih očiju, čekajući da sat zazvoni. Čuje kako se grad budi ispod njenog prozora. Ne želi da ustane još, ni da pogleda kroz prozor i vidi da je svanulo. Zna šta bi to značilo. Više to nije ‘sutra …
Pod tudjim naslovima
Na belom. Papiru. Ekranu. Za istinu. Za smirenje. Spokoj. I još: Za san. I budjenje. Neke odzvone. Neke zazveče. Neke dozovu. Neke beže. Na putu do kuće. Na putu koji vodi daleko. Na svim putevima. I našim. I onim koji nisu… *** Onda se budim u tudjim stihovima. I kafa i cigareta i posao i …
Reci mi…