Pre izvesnog vremena, američki časopis Newsweek je predstavio rezultat ispitivanja za koje kažu da je sprovedeno širom sveta, a čija tema i glavni cilj je sastavljanje liste od 100 najčitanijih i najboljih knjiga do sada napisanih u svetu. Podstakli su me na razmišljanje. Njihova lista se nikako ne poklapa sa mojom idejom monumentalnih, earth-moving književnih dela.

Odatle i ovaj ‘projekat’. Vidim da brojač poseta ovde na blogu raste iz dana u dan. Zbog toga želim one koji svrate ovde, makar i slučajno, čak i putnike namernike, da zamolim da ostave svoj trag. Ono što želim je lista knjiga koje su po vama BITNE, romana za koje mislite da su ključni i nezaobilazni, knjiga bez kojih ne biste mogli ili ne biste bili ono što jeste. Onih koji su vam pomogli da odrastete i koji vam pomažu da ostanete deca. Neću da ograničavam broj, pa da kažem, dajte mi svoj izbor od pet ili deset… napišite koliko želite. Koliko volite. Ako imate vremena, objasnite mi i kriterijum izbora. Ako ne – sledeći put.

Hajde da mi napravimo svoju listu. Ko želi da počne?

Edit: Posle 37 ostavljenih glasova/izbora, evo trenutnog stanja  (Ovaj privremeni spisak je napravljen po abecednom redu, a na početak su izvučena samo dela koja imaju više od jednog glasa):

1. Mali princ – Antoan de Sent Egziperi  (10 glasova)
2. Derviš i smrt – Meša Selimović  (6 glasova)
3. Idiot – Dostojevski  (6 glasova)
4. Majstor i Margarita – Bulgakov (6 glasova)
5. Braća Karamazovi – Dostojevski  (5 glasova)
6. Sto godina samoće – Markes (5 glasova)
7. Besnilo – Pekić  (4 glasa)
8. Očevi i oci – Selenić (4 glasa)
9. Tvrđava – M. Selimović (4 glasa)
10. Zločin i kazna – Dostojevski (4 glasa)
11. Austostoperski vodič kroz galaksiju – Adam Daglas (3 glasa)
12. Dečaci Pavlove ulice – Ferenc Molnar (3 glasa)
13. Demijan – Hese (3 glasa)
14. Djavolov rečnik – Embrouz Birs (3 glasa)
15. Kroz pustinju i prašumu  – Sjenkejevič (3 glasa)
16. Koncert za 1001 bubanj – Mika Antić (3 glasa)
17. Vreme smrti – Ćosić (3 glasa)
18. Ararat – Zilahi (2 glasa)
19. Atlantida – Pekić (2 glasa)
20. Crna strela – Stivenson (2 glasa)
21. Dnevnik Ane Frank (2 glasa)
22. Don Kihot – Servantes (2 glasa)
23. Enciklopedija mrtvih – Danilo Kiš (2 glasa)
24. Igra staklenih peril – Hese (2 glasa)
25. Lažeš, Melita – Ivan Kušan (2 glasa)
26. Mladić  – Dostojevski (2 glasa)
27. Novi Zavet (2 glasa)
28. Odiseja u svemiru 2001 – Artur Klark  (2 glasa)
29. Orkanski visovi – Šarlota Bronte (2 glasa)
30. Plavi čuperak – Mika Antić (2 glasa)
31. Povratak – Remark (2 glasa)
32. Proces – Kafka (2 glasa)
33. Prokleta avlija – Ivo Andrić (2 glasa)
34. Rat i Mir – Tolstoj (2 glasa)
35. Sofijin svet – Justejn Gorder (2 glasa)
36. Tonio Kreger – Tomas Man (2 glasa)
37. Tri ratna druga – Remark (2 glasa)
38. Trijumfalna kapija – Remark (2 glasa)
39. Zbogom velika tajno – Mira Alečković (2 glasa)
40. Zlatno runo – Pekić (2 glasa)
41. Zvonar Bogorodičine crkve – Igo (2 glasa)
42. 1984 – Orvel
43. Ale i bauci – A. Peragras
44. Alhemičar – Koeljo
45. Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol
46. Američki eksperiment – Milomir Djukanović
47. Amfibija – Aleksandar Beljajev
48. Ana Karenjina – Tolstoj
49. Antigona – Sofokle
50. Avanture Šerloka Holmsa – Dojl
51. Bajke – Andersen
52. Baskervilski pas – ser Artur Konan Dojl
53. Beleške jedne Ane – Momo Kapor
54. Beli očnjak – Džek London
55. Berlin Aleksanderplatz – Alfred Deblin
56. Beskrajna priča – Mihael Ende
57. Bhagavad gita
58. Blago cara Radovana – Dučić
59. Bludni sin – Bukovski
60. Boje magije – Teri Pračet
61. Božanstvena komedija – Dante Aligijeri
62. Briga o životu – Bela Hamvaš
63. Buka i bes – Fokner
64. Carev slavuj – Andersen
65. Čarobni breg – Tomas Man
66. Čarobnjak iz Oza – Frank Baum
67. Ćilibarski durbin – Filip Pulman
68. Crna kuća – Stiven King
69. Crni Obelisk – Remark
70. Crveni lav – Marija Sepeš
71. Crveno i crno – Stendal
72. Čudotvorni nož – Filip Pulman
73. Deca triju ulica – Nedžati Zekerija
74. Deset malih crnaca – Agata Kristi
75. Devojka crvene kose – Andrić
76. Dnevnik druge zime – Srdjan Valjarević
77. Dodir svile – Balašević
78. Dr Faustus – Tomas Man
79. Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade – Neruda
80. Elementarne čestice – Ulbek
81. Emil i detektivi – Erih Kestner
82. Estetika – Hegel
83. Evgenije Onjegin – Puškin
84. Ex ponto – Ivo Andrić
85. Faust – Gete
86. Galeb Džonatan Livingston – Ričard Bah
87. Grad izbeglica – Zilahi
88. Grička vještica – M. Jurić Zagorka
89. Hajdi – Johana Spiri
90. Hamlet – Šekspir
91. Hari Poter – Džoan Rouling
92. Hazarski rečnik – Milorad Pavić
93. Hronika najavljene smrti – Markes
94. Istorija srpskog ustanka – Lazar Arsenijević
95. Istorija sveta – Vuk Karadžić
96. Jadi mladog Vertera – Gete
97. Jadnici – Viktor Igo
98. Jan Biblijan na Mesecu – Elin Pelin
99. Jazavac pred sudom – Petar Kočić
100. Jevanđelje po Isusu Hristu – Saramago
101. Judino drvo – Arčibald Kronin
102. Kad su cvetale tikve – Dragoslav Mihajlović
103. Kako sam pojeo sebe – Voki Kostić
104. Kapetanova kći – Puškin
105. Kinesko pismo – Basara
106. Kišobran za dvoje – Gordana Brajović
107. Kockar – Dostojevski
108. Koktel Menhetn – Đukanović
109. Kosmos – Karl Sagan
110. Kradljivci večnosti – Klajv Barker
111. Kraj noći – Fransoa Morijak
112. Limeni doboš – Ginter Gras
113. Looney Tunes – Basara
114. Lorna Dun – R. D. Blakmor
115. Lovac u raži – Selindžer
116. Luča mikrokozma – Njegoš
117. Mač od Šanare – Teri Bruks
118. Mačak u čizmama – Braća Grim
119. Magareće godine – Branko Ćopić
120. Mali Pirat – Anto Staničić
121. Mamac – Albahari
122. Martin Idn – Džek London
123. Matildina Engleska – Vilijam Trevor
124. Meri Popins – Pamela Lindon Travers
125. Najveći trgovac na svetu – Og Mandino
126. Nana – Emil Zola
127. O ljubavi i drugim demonima – Markes
128. Odbrana Sokratova – Platon
129. Oproštajni dar – Vladimir Tasić
130. Orlovi rano lete – Branko Ćopić
131. Oskar i gospodja u ružičastom mantilu – Erik Emanuel Šmit
132. Patam II – Bela Hamvaš
133. Pesme – Aleksa Šantić
134. Peščana planeta – Frank Herbert
135. Petoknjižje – Dučić
136. Pijavice – Albahari
137. Pipi Duga Čarapa – Astrid Lindgren
138. Pola života – Najpol
139. Poniženi i uvredjeni – Dostojevski
140. Pripovjesti – Milan Božić
141. Proljeća Ivana Galeba – V. Desnica
142. Pustolovine nestašnih zečića – Kruna Ras
143. Retorika – Aristotel
144. Rob – Singer
145. Robur osvajač – Žil Vern
146. Romeo i Julija – Šekspir
147. Šampion kroz prozor – Vladimir Stojšin
148. Saško – Leonid Smiljanski
149. Sedefna ruža i druge bajke – Grozdana Olujić
150. Senka vetra – Karlos Luis Safon
151. Sidarta – Hese
152. Slučajevi – Harms
153. Sorel i sin – V. Doping
154. Spisi – Lao Ce / Konfučije
155. Svet u kome ne živimo – Gorbovski
156. Svila – Alesandro Bariko
157. Teodora – Pol Velman
158. Timor mortis – Selenić
159. Tistu – zeleni palčić – Moris Drion
160. Tom Sojer – Mark Tven
161. Tražim pomilovanje – Desanka Maksimović
162. Tvornica oficira – H. H. Kirst
163. Umeće ratovanja – Sun Cu
164. Unutrašnja strana vetra – Pavić
165. Utkani svet – Klajv Barker
166. Venac od trave – Kolin Mekalou
167. Vita Brevis – Justejn Gorder
168. Vlati trave – Volt Vitman
169. Zapisi iz podzemlja – Dostojevski
170. Zapisi iz Saragose – Jan Potocki
171. Zarobljenici – Zilahi
172. Zelena kuća – Mario Vargas Ljosa
173. Zimski dnevnik – Srdjan Valjarević
174. Životinjska farma – Orvel
175. Zlatni kompas – Filip Pulman

Koliko puta vam se desilo da vam je jedan odredjen pojam na vrh jezika, a nikako da se setite? Ima li goreg grčenja mozga nego kad znate da znate, a nikako da ispljunete? Hiljadu puta mi se desi -  jedna reč, na srpskom ili engleskom, nečije ime, naziv knjige/filma/pesme… ma znam, i BAŠ mi je tu… samo nikako da stigne do usta!

Istinita priča: pre par godina, sedim i cirkam sa drugom, kreće se priča ka filmovima, glumcima… i dolazimo do problem-situacije! Nikako da se setimo imena glumca… i on i ja znamo na koga mislimo, i znamo da je to baš taj glumac, samo nikako imena da mu se setimo! Iznervirana, podižem telefon da zovem drugaricu koja je movie-freak da je pitam. Telefon zvoni, gledam na sat i skapiram da je već oko 3 ujutru. ‘Logično’ pretpostavim da spava. Ona se javlja, skroz bunovna. Moj ‘kognitivni’ mi ne da mira:

- E, spavaš? Neću da te zadržavam, samo da te pitam, kako se beše zove onaj glumac, znaš, onaj matori, igrao je u ‘Pokerašima’ i djuska u onom spotu?

Ona nešto promumla i skapiram da nema svrhe da je maltretiram, pa spuštam slušalicu. Minut kasnije, stiže mi od nje poruka:

“Christopher Walken. A koji pokeraši i kakav to spot spominješ?“

Apsolutni pogodak! Ima li većeg zbuna? Ko mi objasni, svaka mu čast.

No, da se vratimo temi… Ništa više ne mrzim nego kad zatrokiram kod tako nekog prostog pojma ili imena. Ako jednom postanem milioner, imaću asistenta koji će raditi na SOS non-stop telefonu, samo da zvrckam kad mi mozak zapasira!

Malo je onih 50ak stavki… Na žalost, tako je, pa bolje da nastavim, imam neki osećaj da sam mnogo toga propustila…

53. One koji ne gledaju film ako glumci u njemu nisu dovoljno provlačni.

54. Muškarce koji se savršeno uklapaju u kliše (baš onaj koji su žene smislile!)

55. Žene koje se savršeno uklapaju u kliše (već znate – onaj koji su muškarci smislili!)

56. Ljude koji se iz svega izvlače na galamu, i kada imaju i kada nemaju argumenata!

57. Oni koji slažu ‘ništa ne razumem’ face kad god imaju prilike

58. Vozače koji vas iseku u saobraćaju da bi se ukucali ispred vas, a onda ili skrenu na prvoj raskrsnici, ili nastave da voze 30 km/h

59. Veoma mršave žene koje se stalno žale kako su mršave… a rade to odmeravajući se u ogledalu i uživajući u svom strukiću!

60. One koji vam se konstantno obraćaju kao da imate 4 godine.

61. Admine iz raznih tehničkih službi (odbijam da to što rade nazovem ‘podrškom’!)

62. ‘Zanimljive’  ljude na Facebooku, Twitteru i sličnim munjama koji svaki deo svog dana ostavljaju kao bitnu poruku svima ostalima (‘Upravo sam pravo zube’, ‘Idem da ručam’, ‘Jutros sam pila kafu’, ‘Danas pada kiša’…)

63.  Kad smo već kod Facebooka… „Support my cause. Sign my petition. Play Mafia Wars with me. Which ‘Star Trek’ character are you? Here are the ‘Top 5 cars I have personally owned.’ Here are ‘25 Things About Me.’ Here’s a drink. What drink are you? We’re related! I took the ‘What President Are You?’ quiz and found out I’m Millard Fillmore! What president are you?“ – zvuči poznato?

64. Ljudi koji ni posle XX godina života nisu naučili kako se treba rukovati i šta to zaista podrazumeva (Ima li ičeg goreg nego kada u ruci držite mrtvu ribu?)

65. Ljude koji lako i često menjaju ‘popularne’ uzrečice – EXTRA, COOL, FULL, i sl.

66. One koji nikada ne vrate ono što su pozajmili (a ako i vrate – to je oštećeno, ili izgužvano, ili sa prljavom maramicom u džepu)

67. One koji ne kapiraju prosto ‘neću’

68. One koji glasno žvaću žvake otvorenih usta… a posebno one koji (još uvek? zar to nije izumrlo?) duvaju balone

69. Osobe koje insistiraju na tome da svoju priču ispričaju do kraja, bez obzira koliko jasno im date do znanja da vas ne zanima, ili da ste je već čuli nekoliko puta.

70. Ljude koji govore toliko sporo da slobodno možete da odremate izmedju dve reči.

71. One koji neprekidno citiraju TV reklame… pokušavajući da budu zabavni, valjda…

72. Ljude pune lovačkih priča (‘Znaš kad smo jednom Pera, Mika i ja…’)

73. One koji smaraju sve oko sebe kada se napiju.

74. One koji se smeškaju kroz zube.

75. Bračne partnere koji čekaju veće društvo da u javnosti iznesu sve mane i greške svog partnera, provlačeći to kroz (fol!) zabavnu anegdoticu, koja nikome nije zabavna, a ume da bude i vrlo neugodna za prisutne.

… toliko u ovoj epizodi… a daleko smo još od kraja…

*

Podneću život

Pravo, direktno

Te oči

Istetoviraću na svom vratu

Nekoliko jednostavnih rečenica

Pustiću te da me poljupcem

Utisneš u sebe,

Ovekovečiš

*

Nećeš biti samo

Moje smelo obećanje

Bićeš onaj komad duše

Koji ponosno pokazujem svima

*

Glasovi moje krvi se prigušuju

Ljupka se tragedija odigrava

Nema tu velike tajne. U suštini svih naših priča je prosta potreba – da nas neko voli baš takve kakvi jesmo. Nismo ni mi sa Venere ni oni sa Marsa. Ispod svih tih igrica, taktika, raznolikosti, krije se jedna obična nesigurnost. Strah da ćemo biti sami. Veliki moćni Tanatos – na samom dnu, u talogu šoljice. Tamo gde nikad ne ubodemo želju.

Uzalud se krijemo i štitimo. Slabi smo i nesigurni u svojim željama. I mi i oni. Poigravamo se Erosom, bežeći od onog drugog. Poklanjamo emocije. Tražimo ih zauzvrat. Kao da trgujemo njima, čini se ponekad. Izmišljamo načine na koje možemo dokazati svoju nadmoćnost, potvrditi svoju neustrašivost. Pokazati kako smo jaki i kad smo sami. A u mraku… jesmo li?

Sve je to prosto, moje dame i gospodo. Samo treba da se setimo da se ne plašimo da budemo s nekim, ne zaista. I da se ne plašimo da ćemo biti povredjeni. Nego da ćemo posle svega… ostati sami.

I… birajmo pametno. Srcem. Valjda je to najbolja odbrana koja postoji.

In my next life I want to live my life backwards. You start out dead and get that out of the way. Then you wake up in an old people’s home feeling better every day. You get kicked out for being too healthy, go collect your pension, and then when you start work, you get a gold watch and a party on your first day. You work for 40 years until you’re young enough to enjoy your retirement. You party, drink alcohol, and are generally promiscuous, then you are ready for high school. You then go to primary school, you become a kid, you play. You have no responsibilities; you become a baby until you are born. And then you spend your last 9 months floating in luxurious spa-like conditions with central heating and room service on tap, larger quarters every day and then Voila! You finish off as an orgasm! I rest my case.

- Woody Allen

važno je mazno u podne sred puta sresti miris
šume kako toplo opkoračuje crvene dudinje
kako se ljubi sa svakim malo zgodnijim skakavcem
utire put suncu i pegama devojačkim
važno je znati imena ljudi sa kojima sediš za stolom
u junsko popodne i kašikom zahvataš njihove uši žudne
i usnama oblikuješ formu pesme da im se svidi
i izgovaraš tiho kao neko ko se stidi
svoje ime
važno je čoveku pored sebe u junsko podne
staviti u ruke uzicu dana da je on vodi
i više nisi sama ni ti ni on
važno je disati polako miris što širi toplina ljudske
duše miris oskoruše i kiše što se naglo slila preko
bogatog pejzaža
važno je verovati da je u tom kraju zemlja tako bogata
da kada ispustiš uzdah izrasta hiljadu puta više
istog dana

i još neke stvari su važne
ali nisu za pesmu

Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.     
To se
u stvari
Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
- a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da ću ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu.

Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na presnom suncu.

Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
Sedite malo kraj mene
Vidite: opet sam dobar.
Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.

Proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
- a mi ih sačuvali nismo.
Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo na jeziku
Gorko od smeha i preslatko do plača.
Dozvolite mi da, posle svega,
dalekoj nekoj gospođici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično,
onako kako to pišu senilni penzionisani admirali
svojoj preživeloj posadi sa potopljenog razarača.

Gospođice,
kazaću,
gospođice,
sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
I sve je,
sve je,
sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo.

Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed ne znači i da sam beo.

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.

Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe, izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe, podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
po kojoj znaš koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila do zuba sita sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voelo bih da ipak negde sačuvaš sve moje daleke vrhove
na horizontalama tvog dna.
I da proneseš moje prezrele oči kroz tišinu svih tuđih očiju
i tuđih stanova.
I moj oktobar kroz sve tuđe aprile.

Ovde kod mene

Dani imaju opori ukus piva i dosade.

Ponekad kaplju kiše
čudno,
spokojno.
Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
i ne želi da zbriše
sa svoga okna nešto pokojno,
nešto zauvek izbrisano,
nešto golubije.

Možda je dobro još i ovo da znaš:
žene nemaju pravo posle tebe ništa da uobražavaju.
Nekad prvi žutokljunac republike,
danas – mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.

Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mala kudrava štenad
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe kučke.
Sasvim sam zakopčan: od sluzokože  -  do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav
samo za tebe jecaju i pevuše.

Ti ćeš me, nadam se, shvatiti.
U ogledalu vidim: sve je,
zauvek
gotovo!
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me nespretno pazi,
neko kome ja, zaista, naivno,

zaista bez zlih namera,

već posle druge čaše otkrijem putokaze
koji vode od tebe

do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali dok ležim ovde kao ispražnjen sarkofag
i nešto mudrujem o sreći,
trudim se da bar malo zabrinute dobrote

tom drugom nekom dam.
I dok umire drveće i vetar po lišću gazi
trudim se da mu bude dobro,

makar mrvicu dobro,

u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.

Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački, kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,

majku mu,

kao da znaju za nas.

Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već davno povečerje odsvirali.

Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
Jedino možda to:

da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata

u kome su mi srce amputirali.

Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do predaka minirano.

Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se, zato, zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima.

1. Parove koji jedno drugome na plaži cede bubuljice
2. Plavuše koje, kada skoče sa zgrade, slome samo lak za kosu
3. One za koje vrhunac umetnosti predstavljaju Ceca i Anabela Basalo
4. One koji svaku rečenicu počinju sa ‘Ja kad sam…’
5. Devojke koje na svakih par minuta, u većem društvu, pokušavaju da dozovu svog dečka umilnim ‘Cico’, ‘Maco’, ‘Zlato’ i sl.
6. Tipove koji ti prvo overe sise pa te tek onda pogledaju u oči.
7. Fenserice koje ne mogu da završe rečenicu u kojoj nema bar jedne ‘marke’.
8. Impotentne likove koji moraju da se dokazuju vozeći besna kola dok iz njih trešti neki Grand-trash
9. Žene koje nikada ne priznaju da se samozadovoljavaju.
10. One koji su uvek u pravu.
11. One kojima je uvek neko drugi kriv.
12. One koji ne mrdaju TV dalje od Pinka.
13. One koji su pomislili da su užasno kreativni & inovativni kad su smislili slogan za reklamu (koju? Izbor je ogroman… Hoćete ‘Antonio, vruće mi je’? hoćete ona dva jezika sa okom? ma, izaberite bilo koju…)
14. One koji zatvore prozor čim udju u autobus na 40C
15. One koji šalju sms na razne TV kanale kako bi saznali da li se slažu sa svojim dečkom/devojkom
16. Oni koji, ničim izazvani, odluče u sred nepoznatog društva, da ispričaju neku nebulozu nakon koje svi, zbunjeni, zaćute.
17. One koji za sebe kažu da su vrlo kreativni i maštoviti… neotkriveni umetnici, u stvari… dokaz: u trećem osnovne ih je učiteljica pohvalila za jedan sastav!
18. One koji na javnim mestima bez problema gurnu prst u nos ili u uho
19. One koji mail koriste samo za prosledjivanje različitih cirkularnih pisama tipa ‘Ako ovo ne pošaljete u narednih pet minuta…’
20. One koji unjkaju i pekmeze se… i generalno, trude se da govore što neprijatnijim i iritantnijim glasom
21. One koji nose toliko parfema da je oko njih stalni oblak (obično famozna bugarska ‘Crna mačka’)
22. One koji vam konstantno zveraju u tanjir, sačekaju da podignete viljušku do usta a onda progovore ili nešto o dijeti/ zdravoj ishrani ili nešto tipa ‘Pa nećeš valjda I TO da pojedeš’
23. One koji odeću kupuju na dečijem odeljenju, a konstantno se žale kako su se ugojili
24. One sa hroničnim slučajem verbalne dijareje
25. One sa hroničnim slučajem verbalne dijareje i nezlečivim sindromom parazitizma (lepljenja za sagovornika, pribijanja sagovornika uz prvi zid, ili u najblažem slučaju, kačenje o ruku)
26. One koji na javnim mestima izrazito glasno obrazlažu sve svoje (vrlo) intimne probleme
27. One koji konstantno dokazuju da zaista POSTOJE glupa pitanja
28. Prodavce koji su toliko ljubazni i toliko napadni, iznesu ceo asortiman prodavnice sve dok vam ne bude glupo da odete ne kupivši ništa
29. Konobare koji su toliko neljubazni da poželite da uradite nešto glupo, poput prosipanja pića ili odlaska bez plaćanja
30. Majke koje svoju (malu) decu odvedu kod prijatelja a onda radosno ispijaju kaficu, ne trepćući, dok im mladunac vrši potpuno preuredjenje i dizanje (tudje) kuće u vazduh
31. TV voditelje koji se glupavo smeškaju dok čitaju vesti o raznim katastrofama
32. Ljude koji odgovaraju na retorička pitanja – obično pogrešno
33. One koji u pozorištu imaju potrebu da proćaskaju mobilnim
34. One kojima je smisao za humor odstranjen hirurškim putem
35. One koji pročitaju prethodnu rečenicu i počnu da se češkaju po glavi
36. One koji se smeju samo svojim vicevima
37. One koji imaju ljubimce prema kojima se ponašaju kao prema deci – oblače ih, šišaju i sl.
38. One koji ne znaju da napišu ni prostih par rečenica bez velike pravopisne ili gramatičke greške
39. One kojima je normalno da se žvaka izvadi iz usta i zalepi za sto/nogu od stola/sedište u autobusu
40. One koji nikako da shvate da ne želite da budete u njihovom društvu, čak i ako bežite vrišteći svki put kada ih vidite
41. One koji stalno ‘pronalaze’ novu filozofiju svog života… i veoma detaljno vam pričaju o tome – svaki put!
42. One koji u punoj bioskopskoj sali moraju da otkriju kraj filma.
43. One koji žvaću otvorenih usta.
44. One koji sve ponavljaju po dva puta.
45. One koji sve ponavljaju po dva puta.
46. One koji misle da je čačkalica u uglu usta ‘šarmantan detalj’ a glasno ‘ccc’-čišćenje zuba dokaz da se brinu o svojoj higijeni
47. One koji na pitanje ‘Kako si?’ odgovaraju sa ‘Ne pitaj’ a onda krenu da razglabaju do najsitnijih detalja…
48. One koji se nadju na ovom spisku, naljute se i odluče da ostave DUG komentar o tome koliko grešim…
49. One koji odu u Italiju i pričaju samo o sjajnom šopingu kad se vrate…
50. One kojima je životni san da budu ‘neko i nešto’ u politici
51. Oni koji i jesu ‘neko i nešto’ u politici
52. One koji u polupraznom bioskopu/autobusu sednu baš do vas
53. …

(Ova lista je work in progress. Svakako će se nastaviti… Svi vaši prilozi i predlozi su dobrodošli!)

Jedan mali, beznačajni utorak tokom koji se klati na tek načetom septembru.

Samo jedan u nizu takvih. Nekoliko ljudi, nekoliko priča, malo dosade, malo frustracije, malo posla, mrva razonode… za samo par meseci ni po čemu ga neću pamtiti. Utopiće se i nestati u aleji izgubljenih dana koji već odavno žive u nekoj potpuno drugačijoj galaksiji.

Bez velikih misli i velikih dela, bez onih dragocenih sitnica koje trenutke čine nezaboravnim.

Nije li to previše rasipnički – izgubiti čitav jedan dan? Nije li nam bivstvovanje suviše kratko da bismo se tako razbacivali…? U jednoj nedelji sedam dana, u svakom danu dvadeset četiri časa, sve ukupno deset hiljada i osamdeset minuta… Koliko je to kada se računa u preslušanim pesmama? Pročitanim knjigama? Podeljenim osmesima? Poljupcima? Snovima?

Znaš kako senke postaju sve teže i duže dok nestaje dan? Da li to on u stvari očajnički pruža ruke ka nama i hvata se za poslednje štraftice svetla na kom bi dobio jasniji oblik, vredan pamćenja? Vredan onoga ‘Sećaš se kad smo…?’

Da li nam makar tragovi tih dana ostanu u očima… nekad? Medju trepavicama? U kosi?

Ili stignemo do kraja, kada se sve broji i računa i za svim žali… a ni polovine se ne sećamo?