Dreamscapes

Bolest – Mika Antić

Volim te kao sveži beli zalogaj seljačkog znoja i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.

Proći će proleće kao san razbarušen i čudan

što liči crvenoj ptici.


Dolete
će i odleteti danas sva cvetanja
bi
ćemo i meki i okoreli, i u radost i u setu ćemo zaroniti.
Izgazi
ću tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde
će zvoniti … zvoniti …

Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubi
ćemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce, u krpe smeha i pla
ča vezano.
Kako
ćemo se iz sebe vratiti ?

Proći će proleća … Ona nose tragove i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke je
že.
Mir. Samo malo mira, malo ki
ša, šaputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i ve
že.

Mir radi budućih nemira, radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih
šaka,
pa da dugo zvazdama ma
šem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.

Volim te. Eto. A nebo je u proleće plavo
kao nešt
o čega se nikad setiti neću.
Niš
ta … Samo crvene ptice nad glavom uzleću …


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: