Dreamscapes

Soundtrack

Angie Stone – Wish I Didn’t Miss You
Čudno kako neke pesme pogode pravu žicu. Ženski buntovno i uzburkano. Nostalgično gorko. A sve uz neki ritam pulsa. Onako kako samo žensko može da žali prijateljstvo. Jednom sam samo napravila grešku i zaljubila se u druga. Nadam se da se nikada više neće ponoviti. Uglavnom, tada sam ostala drugarica. Pa onda više nisam bila ništa, po sopstvenom izboru. Mnogo, mnogo vremena kasnije, nazvao me je i napao što sam bila kukavica i što ništa nisam rekla. Rekao da je moglo da bude drugačije. A ja se i danas pitam da li je, zaista?

Randy Crawford – Almaz
Zaista mi nedostaje taj osećaj, nevino detinje predavanje trenutku, pre nego što se u naš um usele gorčina i iskustvo. Pre nego što izgradimo odbrambene mehanizme. Retki su ljudi koji umeju da se raduju. Još redji oni koji umeju iskreno da se začude nad nečim. To je zaista jedina prava odlika detinjstva. Kasnije glumimo, manje ili više uspešno, i radost, i čudjenje. Nikada to više nije to – celim bićem, bez rezervi, bez ostatka.

Julie Delpy – A Waltz for a Night
Ima tih trenutaka kada se sklope sve kockice, sve klikne na pravo mesto, i onda odu u vetar i oprez i ‘šta ako’ i ‘šta posle’. I padnu zidovi. I bude jedna čarobna noć. A ples čuva magiju.

Nina Simone – I Want a Little Sugar in My Bowl
Kako mi ponekad nedostaje baš to malo nesavršenosti kod nekih ljudi da bi za mene bili potpuno savršeni. Nikad se ne zaljubim zato što mi neko deluje idealno. Uvek padnem na sitne, nebitne, glupave navike. Na to kako se mršti dok se javlja na telefon. Kako srče poslednji gutljaj kafe. Kako se iznervira kad ne može da popuni ukršenicu do kraja. Kako jaknu uvek zakopčava odozdo. Kako kuca sa osam prstiju. Ovakve stvari su, za mene, pravi začini koji jelo mogu da učine vrhuncem kulinarskog umeća. I kada ih nema, onda mi nedostaju. Hm, možda u stvari najviše nedostaje ta blizina, bliskost potrebna da bi se kod nekoga zapazile ovakve sitnice?

The Cult – Painted On My Heart
Uvuče mi se neko tako pod kožu da jednostavno znam da se neću osloboditi, ni poželeti da se oslobodim. A zaista mislim da svi mi u stvari u potrazi za ljubavlju težimo nekoj vrsti hermafroditnosti. Kompletnom sjedinjavanju, ne samo tela, već i uma, duše. Osećaju da ništa više nije samo moje, ni moje ruke, ni moja koža, ni moja osećanja. I osećaju da imam i tvoju kožu, misli, prste… Nije ni lako ni često. Ali je nezaboravno, i kako kog da se završi, u stvari se nikada i ne završava.

Massimo Savić – Tajna Vještina
Umetnost je, zaista, voleti nekoga čak i onda kada nismo voljeni.

Ruska pesma (meni nepoznat izvodjač) – Pozvoni mne, pozvoni
Pravi simptom zaljubljenosti. Onaj osećaj da sve zavisi samo od jednog telefonskog poziva. Čekanje satima pored slušalice, skakanje na svaki zvuk. Već predosećanje glasa u slušalici. Poznavanje svake pauze, uzrečice. Zanemarivanje svega ostalog i svih ostalih. Rojenje nebrojenih zapitanosti, sumnji, nedoumica…a sve one mogu da budu rešene samo jednom prostim ‘Halo’.

Gabi Novak – On me voli na svoj način
Je l’ samo ženama svojstvena ona vrsta zavarivanja koja se brani od nepostojanja ljubavi na drugoj strani izgovorima dovoljno plitkim i providnim, čak toliko da ni ne poziraju kao pravi izgovori, već uteha. Ubedjivanje sebe? Zašto nam je tako teško da odemo ponekad?

Indexi – I mi i nas dvoje
Kad život prestaje da bude ono što me čeka i postaje ono iza mene? Kad prestajemo da pričamo o iščekivanju i željama, a počinjemo da pričamo o sećanjima i iskustvu? Gde i kako se u paukovoj mreži naših života zagube drage osobe, pa nam je neko nekada tako blizak i ‘naš’ odjednom neobjašnjivo dalek i stran? Kako idemo istim putem, a stižemo na sasvim različita mesta?

Pink Floyd – Wish You Were Here
Obožavam onaj osećaj zajedništva koji isključuje ostatak sveta. Obožavam poznavanje svakog pokreta, svakog damara. Kao kad znaš svaku notu, svaki akord pesme, svaki titraj glasa u svakom stihu. Možda samo oni momenti koji su zaista intenzivni izgore, sami sebe sagore, ne želim da mislim, ali šta ako je tako – ako samo navika i udobnost, rutina, preživljavaju?

Crvena Jabuka – Da li znaš da me boliš
Znate onaj osećaj kada vas ne probudi nečije prisustvo, meškoljenje u krevetu, okretanje, već se probudite zbog nečijeg odsustva, baš zbog toga što nije tu da vas budi?

1 komentar

  1. light-blue

    Josipa Lisac – O jednoj mladosti

    Jedna mladost, jedan svijet nade
    Raste tiho u srcu tvom
    Drugi za te ovaj svijet grade
    S malo prave istine u tom

    Pricaju ti price te
    I svaka ima svoj sretan kraj
    Al’ presucuju da taj svijet krade
    Bas tvog sunca sjaj

    Jedna mladost, jedan san srece
    Al’ do nje jos dalek, dug put
    I dok srce na svoj put krece
    U taj svijet ocvao i zut

    Odjednom ces shvatit sve
    Kako nigdje nema plamena tvog
    Poput mrtve rijeke svijet tece
    Bez cilja svog

    Tko zna, mozda na me ceka neki drugi svijet
    Tko zna, i u mraku kadkad nikne divan cvijet
    mozda, tko zna, jedna od sretnih
    Jedna od tisucu bit cu bas ja
    Tko da zna.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: