Dreamscapes

Igračke za odrasle

Obožavam da čitam. Knjige su za mene oduvek bile svet van sveta, svet za bežanje, svet za sakrivanje, svet za rešavanje problema, svet za kreiranje problema. Svaka životna situacija je vezana, bez izuzetaka, za doživljaj koji sam imala čitajući odredjeno delo. Na stranu to što sam blizanac u horoskopu, uvek imam bar po tri započete knjige, za svako moguće raspoloženje i stanje svesti. Jedna je uvek ‘teška’ književnost, nešto što se čita sporo, zahteva koncentraciju i dosta razmišljanja. Nešto što oplemenjuje. Druga je, potpuno suprotno, laka literatura, neka knjižica ‘bez mozga’ – jer se čita upravo tako – u punom autobusu, dosadnoj sednici, u sred gužve u kancelariji. Nešto što ne zahteva usresredjenost na tananost misli, već samo predstavlja ‘vezivanje’ za trenutni tok radnje. Nešto poput brze hrane. Instant gratifikacija. Bez pravog zasićenja, već samo trenutno ispunjenje potrebe. Treća… treća je uvek negde izmedju. Treća je izbor naklonosti i slučajnosti.  Slučajno otvorena u biblioteci na rečenici koja mi je odzvonila u glavi. Pročitana prva rečenica u prepunoj knjižari, uz nemogućnost da je ostavim. Pronadjena. Ja nju, ona mene. Nekad se guta, u dugim, žednim gutljajima, bez pauze, bez disanja, tako da realnost ostane blokirana, ostavljena da sačeka da izronim…. Nekada se gustira, rečenicu po rečenicu, sliku po sliku…kao omiljeni slatkiš, da što duže traje.

A sa njima se menjam i ja. Nekada sam praznoglavo zagrcnuta nad srceparajućim scenama, nekada uzdignuta u neslućene visine od same jačine izraza, nekada kvazi-umetnički zapanjena ‘Zašto ovo nisam ja napisala?’, a nekad iskreno uključena u sociološke, kulturološke ili filozofske zapitanosti…

Nešto poput ozbiljne poslovne žene, u dosadnom sivom kostimu sa dosadno uštikranom košuljom…i crvenim čipkastim vešom ispod…Pa se pitam…koliko slojeva svi mi krijemo? Koliko različitih osoba?

I koliko njih pokušavamo da pomirimo, kako bismo saznali šta u stvari želimo? Da li je neminovno da se svaki čin našeg života odigrava sa različitim glumcem u naslovnoj ulozi? Da li onda upadamo u onaj neopisivi kliše i bivamo diplomate u kancelariji, kuvarice u kuhinji, tigrice u spavaćoj sobi? Ili pomešamo uloge, pa zakuvamo u kancelariji i diplomatišemo u spavaćoj sobi? I opet se poklanjamo stereotipnim predstavama?

Kada zaista znamo da smo ono što same želimo da budemo, a ne ono što drugi žele od nas i za nas?

Previše lako bi bilo okriviti sredinu i vaspitanje za sve. Isto kao i pobeći u priču o ‘muškom’ svetu koji nije krojen po meri žena. Kada sliku umanjimo tako da u krupni plan stane samo osoba, bez pravila i izuzetaka, šta ostaje? U krajnjoj liniji – sreća – kao najlakši odgovor, a istovremeno i nešto što je nekada tako teško definisati, odrediti mu okvir i granice, uslove i preduslove.

A sada sam već zalutala… i otišla predaleko od onoga što sam zapravo htela da kažem. Da pitam. Koliko nas sve što nas okupira, oduševljava, zaokuplja, zanima, ostavlja bez daha i bez reči, nervira, rastužuje… sačinjava? Da li svaki dan predstavlja novi okvir u kom možemo da budemo različiti koliko želimo u svom mikrokosmosu? Da možemo da izaberemo, kao omiljenu kombinaciju boja za odevanje, pravac u kom ćemo sebe tog dana formirati? I sutra odbaciti, ili nastaviti?

Danas sam obična, nezanimljiva, usporena i raspoložena za limunadice i sapunice. Danas mi se ne izlazi napolje i ne priča sa ljudima koji su mi dragi. Danas bežim od obaveza i odgovornosti. I neću da budem racionalna i ‘smislena’. Danas kupujem sladoled i jagode.

A sutra?

5 komentara

  1. light-blue

    Bogat je onaj, ko ume da luta, ko ume da ugodi sebi, ko ume da pobegne od sebe, drugih, onda kada je ruzno u ovome svetu. Onda svet knjiga, filmova, sladoleda, nicega, postaje nase. Kako je lepo umeti imati svoje nista!!!
    Zamisli se, zalepljen za sebe uvek i svud, dosadno. A, nema gore dosade nego kad sam sebi dosadis, ovako se odlepis i krenes mislima da lutas, i imas svoje i samo tvoje Nista!

  2. gemina

    A ako tim ‘Ništa’ nismo zadovoljni, i u večitoj smo potrazi za ‘Nečim’, a pri tom svako ‘Nešto’ koje nadjemo – nije ono pravo, ili bar nama tako izgleda… dok ga ne izgubimo?

  3. light-blue

    Opet idemo ispocetka…
    Ala ga izblizanisa sa pitanjima:)

  4. shaputalica

    „A sutra ću opet biti ona stara, malo tužna ali snažna…“😆

  5. gemina

    Pa to ‘snažna’ je neophodno, u samom početku jednačine, zar ne?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: