Dreamscapes

*** – Mika Antić

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim

Mada smo različitim putevima koračali

Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim

I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

*

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo

I u leta kovrdžava sa preplanulim licima

Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo

Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

*

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli

I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo

A putevi se dužili i raskršća su žudela

Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

*

U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanovi

Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu

I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom

Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

*

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja

Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više

Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja

I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

*

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza

I sa vetrom – drugarom otići nabranih veđa

Jer meni život prestaje ako siđem sa staza

I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: