Dreamscapes

Dating disasters – One of many

Pre svakog dejta OBAVEZNO, OBAVEZNO proverite da li vam je sve na broju… brushalter ojačan, veš bez rizičnih delova sa lastišem, svi dugmići čvrsto ušiveni, svaki rajsferšlus funkcionalan.

Sve što može, krenuće naopako. Bar meni. Odavno sam sa Marfijem na ‘ti’ – ne možemo, izgleda, jedno bez drugog nikako. (Bar sa nekim imam dugu i stabilnu vezu!)

Uglavnom, jedan od klasičnih ‘Ne, nikako’ primera . Stižem na dejt. Sve počinje savršeno. Piće u kafiću, priča teče. ‘Klikćem’ na sve strane. Osim klasike, moj posao-tvoj posao i sličnih priča, malo se bućnemo i u filozofiju, ambicije… Oboje hteli da upišemo astronomiju, pa shvatili da je to suva matematika i odustali. Oboje previše brbljivi. Iskre lete… kaže Bajaga.😉

Približava se vreme fajrontu, a mi smo još uronjeni u priče, skačemo s teme na temu kako bismo sve stigli i sve dotakli. Genijalna ideja – idemo na Savu, kupićemo nešto za piće uz put, sešćemo na neku od klupica na obali, kola parkirati pored, muzikica fino iz kola, mrak, romantika, tišina, divno veče…

Stižemo, nalazimo klupicu, priča se nastavlja. U jednom trenutku priča prestaje. Filmski momenat. Dramska pauza. Poljubac sledi. U sred ‘kritične’ tišine, dok se on već naginje polako prema meni… čuje se jedno gromoglasno ‘CAP’ koje para vazduh, a i moj brushalter na dva dela!!! Pazite, pri tom to nije bezazleno kidanje bretelice… već tanke trake koja povezuje dve korpe napred… TRAS – pravo po sredini!!! Kako reagovati posle ovoga? Šta da kažem? “Izvol’te“?

Umirem od smeha, prekrštajući ruke na grudima… Malo posle i on, čim čuje tužnu priču… Onda se ljubimo… I sve je sjajno…

Posle više nije bilo toliko sjajno, ali to je već neka sasvim druga priča. Poenta ove je… Nikako ne mogu da prežalim što u tom trenutnku nisam odreagovala cool, na pravi način, i jednostavno, magičnim potezom poznatim samo ženama, kroz rukav majice izvukla brushalter… I  uvek se setim prizora iz Knez Mihajlove… jednog jutra, dok sam još išla na faks… Ispred mene savršeno skockana devojka, recimo od tri banke… elegantno bocka na štiklama, lepršava suknjica, sva sredjena, sve na svom mestu… U jednom trenutku, malo zastaje, iskorači, pa produži… Spuštam pogled na vreme da vidim gaćice koje su joj spale oko članaka iz kojih je elegantno iskoračila i nastavila u istom ritmu, ne osvrnuvši se!

E, ta teta hoću da budem kad porastem!!!

7 komentara

  1. light-blue

    Kad je sve obicno, trenutak vremenom izbledi, a kad ima neobicnosti, pamti se…Nemoj da odrastes, deca cistije pamte, lepse se smeju, lepse placu, lepse vole…mani odrasle!
    Neka pucaju lastisi!!!!!

  2. gemina

    Ma…. a ko s decom spava…kakav se ono beše budi? :))

  3. light-blue

    Upiskan, ali ima pelenice da se promeni, pa idemo dalje:P
    Ti, ostani dete, bar za takve, lepe, sasave, spontane stvari.
    Nije, bas lepo biti odrastao, znas? Sve kontrolisu, sve mere, za sve postoji vreme, kodeksi ponasanja…blabala….spontano jedino i uvek vredi.

  4. gemina

    Znam da nije lepo biti ‘odrastao’… ali je nekad teško zaobići tu fazu.

  5. light-blue

    Hahahahahahahahahahahahaha-bliznacu je tesko-hahahahahaha:P
    Izblizanices, ti to draga moja, ne brinem se ja!

  6. gemina

    Pa jedino ako mi Marfi ne podvali opet neku Vodoliju!

  7. light-blue

    Ma, neeeeeeeece bre:)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: