Dreamscapes

Dating disasters – few more

Nisam cepidlaka, nikad nisam umela da prčkam po sitnicama i zanovetam, ali preko nekih stvari je zaista teško preći… mada su možda za nekog drugog to ne sitnice, nego fetusi sitnica.

Na primer…

Dogovaram se sa dečkom koji je ‘potencijalni first date’ kada i gde ćemo se naći. Kod Konja? Ok, uobičajeno. U koliko sati? “Šest i sedamnaest minuta“, kaže on. I tu je za mene završio. SEDAMNAEST MINUTA??? Odmah mi je sve jasno, dalje ne moram da idem da bih otkrila šta mi sve kod njega smeta.

Neki drugi … prvi dejt se već odigrava… Njegov izbor mesta za izlazak i vremena nalaženja. Dva popodne, Mek na Terazijama. To prvi dejt? Sterilna atmosfera. Priče nigde. Dok ja gledam u pod, on u plafon, i obrnuto. Neprijatnost i nelagodnost su nemerljivi. Na brzaka sručim šejk i jedva čekam da pobegnem. On isto tako, čini mi se. Posle najkraćeg kafenisanja u ličnoj istoriji, brzo izlazim, kažem da moram da žurim i bežim koliko me noge nose niz Zelenjak. Zove me dva dana kasnije. Da dodjem kod njega na… kafu (začinjenu značajnom pauzom). Matori mu nisu tu. Kažem da ne mogu da dodjem, zauzeta sam (Kad ću da naučim da kažem NEĆU i NE ŽELIM?). Nagovara me, ja se izvlačim, već više nego očigledno. Počinje da se nervira. Onda izgovara rečenicu koja je uglavnom razlog ove priče:

– Pa dobro, hoćeš li da prestaneš da izigravaš seosku mladu i da se femkaš? Što smo se uopšte nalazili ako nećeš da se krešeš?!

No comment.

Treći (i poslednji za večeras, obećavam) primer… Dolazi po mene kolima, prvi sastanak, hoće da me iznenadi izborom mesta. Ja ne mogu da se skoncentrišem na ono što priča, a priča trista na sat… sve vreme gledam njegove ruke na volanu. Bože moj, kako nisam ranije primetila da ima šake koje bi odgovarale šestogodišnjem detetu??? Male, malecne. Pokušavam da ih ne gledam, ali pogled mi se stalno vraća na njih. Glupo mi je bilo šta da pitam ili kažem, još gluplje ako me vidi da gledam. A ja ne mogu da razmišljam ni o čemu drugom. Ježim se od napada ‘groze’ pri samoj pomisli da me neko dodirne takvim šakama. Ćosave, tanušne, blede, sitnih, špicastih prstića…
Da li da naglašavam da vrlo često sve ostane na prvom dejtu? I da se čudim što je tako?

Idem ja nazad svom Marfiju, bar me on nikada nije izneverio…

6 komentara

  1. light-blue

    `Ajd mala, pa otkad se To zove kafa?:)
    Samo ti biraj i zagledaj pristice, pa ces ostati sa Marfijem do kraja zivota:P
    Uzmiiii sve sto zivot pruzaaaa, danas si cvet, sutraaa uvelaaa ruza…..:)

  2. gemina

    Kafa, ili šejk, izgleda da ga seoske mlade ipak ne piju!
    A što se prstića tiče… pa to je jedan od najbitnijih momenata (a i instrumenata)!

  3. light-blue

    Slazem se, za prstice…ali kako postati mlada, i to bar seoska a?:P

  4. gemina

    Trepućeš, smeškaš se smerno, spuštaš pogled… a u sebi brojiš mladoženjine pare!

  5. light-blue

    Pa, gde je taj?

  6. gemina

    Zaradjuje!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: