Dreamscapes

Daleke obale

Ponekad sanjam more. Onda se budim, na licu još osećam so, ruke mi pulsiraju od jakih zamaha, stopala su mi oprljena vrelim peskom.

Ponekad sanjam more. Onda se budim, besno gasim alarm, i stupam u novi dan.

Ponekad sanjam more. Onda se budim, pa žmurim ponovo, i odbijam da kročim u gole ravnice jave.

Ponekad sanjam more. Onda danima razgledam ponude turističkih agencija. Fotografije nekih peščanih obala. Nijedna ne liči na onu od prethodne noći.

Ponekad sanjam more. Onda ga ceo dan nosim u nozdrvama, čujem ga kako me zove, praiskonsko i beskrajno, negde u mojoj krvi… i ne da mi da se smirim.

Ponekad… ponekad ne želim da zaspim. Okrenem jastuk na drugu stranu. I opet sanjam more.

5 komentara

  1. zelenavrata

    I ja ga sanjam…

  2. zelenavrata

    Da prostis:P

  3. 🙂 Pokvarena mašta i prljave strasti, a, Zelena?

  4. Baš to… u krvi… i strašno i lepo u isti mah….

    Što si se raspisala? Ili to mene dugo nije bilo…🙂

  5. Pa… možda baš zbog toga u krvi, Spes… pa se svako bori onako kako ume🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: