Dreamscapes

Mnogo kasnije

Voleti…

Do vrha jagodica na prstima…

Prepuniti krčag dana

Ledenom izvorskom vodom

I žedno

Dugim gutljajima

Popiti ga

Iako zubi trnu

I grlo se steže

Naiskap

*

Dok spavaš

Prstima pamtim tvoj obris

Jedva te dodirujući…

3 komentara

  1. 🙂
    cak i da ga ni ovlaš ne dodirneš, zbog onih vrškova prstiju koji vole, posvuda ostavljas otiske s njegovim profilom… i svaki emo-forenzičar iz cuga shvati da su to obrisi ukradeni čistom ljubavlju.

  2. zelenavrata

    „Nepismeni“ pecat prstom, ostavlja trag, veci i dublji i jaci od slova, od reci, od svemira.

  3. Alana, takvi lančići stvoreni od niti dodira su jedini na kojima se nikada ne pogube alke… a i jedini koji su vredni čuvanja (svaka sličnost sa tvojim poslednjim postom je sasvim slučajna🙂 )

    Zelena, nije to nepismeno, to je NADpismeno, jer ne poznaje sitne granice ljudski fabrikovanih simbola…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: