Dreamscapes

Bez mene ti si kamen – Branko V. Radičević

Bez mene ne postoje tvoji oblici.

Tvoje grlo ima dva piska,

tvoje čelo četiri bore od moje ljubomore.

I kad si bez mene, telo više nije tvoje telo.

Sa istim pregibima i molbama za šake.

Moj dlan izgubljen na tvom zatiljku

potvrdjuje sve promene.

*

Krvotok je od mesečine.

Pa su vene do jutra prazne,

a po danu se pune.

Dve ruke bez ramena, bez kukova dve noge.

*

Dva belutka što leže, dva bela peska.

To je jedno veliko rastajanje

sa uspomenama na bol.

Dve ruke bez ramena, bez kukova dve noge.

*

Svejedno što je nad tobom nebo.

Ono te ne potvrdjuje.

Pod prstima se mojim izvija tvoje ime.

Tvoja su radjanja kao i prvo, gola.

Nepovijena rasteš do bestida.

Pa moliš brze članke da te pretrče jednom,

da te pretrče dvaput,

milion puta, dok ne ostanu bez vida.

*

Bez mene ti si kamen, tebe nema.

Odlaziš, a misliš: nosiš svoje telo.

Tvoja zabluda je ovo koračanje bez nogu,

bez ruku ovo mahanje po vazduhu.

I kada obmana postane sasvim bleda,

ti se vraćaš meni –

svome Bogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: