Dreamscapes

„I grew up kissing books and bread.“ (Imaginary Homelands – Salman Rushdie)

Koračam pregrejanom salom, sa rancem na ledjima i flašicom vode u rukama. Probijam se kroz gužvu, sporo ali sigurno. Kao i svake godine u ovo vreme…

Taman nakon što euforija leta već ostane samo na fotografijama, a neposredno pre uranjanja u težinu i učmalost zime. Taman dok su pramičci svetlosti još na nebu ujutru, dok jedva krčim put kroz  budno stanje.

Onda se dešava… Spremam se kao na hodočašće. Višeslojna garderoba, da odgovara promenljivim vremenskim uslovima. Zalihe vode i hrane, da ne gubim vreme. Jaki rančevi i čvrste kese. Plan puta, prevoza, saputnika. Strateški ucrtana putanja, redosled anonimnih staza i velikih drumova.

Onda se nadjem pod bleštavim svetlom bezvazdušnog prostora, ali zanemarujem i vrućinu i masu tela oko mene, koji se probijaju ka svojim ciljevima. Odbijam da vidim silne šeldone, savete za instant-život i knjige koje ‘će vam promeniti pogled na svet’. Umesto toga… hodam bez odmora i bez pauze za cigaretu, i čekam…

Čekam da me pronadju. Punim oči šarenilom koje blješti u mene sa crno-belih stranica, iznenadno ‘Hej, pa gde si ti?’ dalekog, odavno izgubljenog prijatelja. Punim nozdrve mirisom daljina sa novih, još neprelistanih prostora. Na prstima mi ostaju utisnuti otisci novih prijatelja, tek izašlih iz štamparija i fina patina prašine nekih starih, slučajno pronadjenih.

Ne smetaju mi ni teške kese i kesice kojim punim ruke. Urezuju mi se u dlanove, premeštam ih iz jedne ruke u drugu, ali ih ne spuštam. Idem dalje dok ne ugase svetla i ne čujem aplauz.

U vremenu kada se poslednje svetsko čudo bolno raznosi na djonovima blaziranih turista, ja imam sopstvenu reviju čuda. Nalaze me sa raznih strana, sa različitih tezgi, dozivaju iz starih kutija ili namiguju kicoški sa sjajnih postolja. Svaki dodir je potencijalno veliko putovanje, velika uteha ili velika radost. Svaka se otvara kao dragoceni dar, i zaklapa sa tugom. Svaka traje više od vremena i čuva u sebi više od prostora.

Vraćam se kući i raskriljujem svoje blago po sobi. Okružujem se svojim ličnim čudima. Razgledam ih kao mape za putovanja za koja mi nikada neće trebati dozvole, potvrde ni pečati. Dotičem jednu po jednu, kao na pozdrav, nežno i suptilno udvaranje pre pravog upoznavanja. I onda puštam da me povedu sa sobom…

4 komentara

  1. Jedinstvena prica o uzivanju kupovine, dok drugi kukaju kako su se umorili…volis knjige i one vole tebe, ocigledno je.
    A, ja te mrzim😛

  2. pa neverovatno, već mi se i mala povlaci po belosvetskim linkovima :-)))))))))))) p.s. ja u zurbi, posle cu da te pomno promotrim🙂

  3. Sve mi poznato…. :))))

  4. NeMresBilivit, a ko je ‘mala’?

    Dragana, znam da znaš🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: