Dreamscapes

A game lost even before it’s begun?

Kaže mi moj prijatelj da mi, žene, i ne znamo šta hoćemo. Vekovima se borimo da od muškaraca-grubijana, muškaraca-pećinaca, muškaraca-sirovina oblikujemo i stvorimo muškarce kakve želimo: nežne, uvidjavne, saosećajne, emotivno inteligentne. Sada, kada treba da se odmaknemo korak-dva i uživamo u svom delu, žalimo se jer nećemo muškarce-plačljivce, muškarce-mekušce, muškarce-mekomudane. A baš to smo stvorile.

A ja se pitam gde je sredina, i postoji li, ili smo osudjene da lutamo od jedne do druge krajnosti, od onih koji od svojih (khm!) genitalija ne vide ništa, do onih koji su ostali bez istih? I da li je izmišljamo, tu zlatnu sredinu, onda kada ne možemo da je nadjemo?

Moj prijatelj mi priča o beloputoj Ruskinji nežne kože koja u njegovoj fantaziji silazi niz stepenice Boljšoj teatra, sa kajdankom pod rukom, beretkom na plavim pletenicama i začudjenim nevinim plavim okama. O Ruskinjici koja će se naivno i divlje predati muškarcu-njemu govoreći mu stihove Ljermontova i… ostati da bolno prebira po žicama gitare jednom, kad on ode svojim balkanskim putem…

***


И скучно и грустно! – и некому руку подать

В минуту душевной невзгоды

Желаньячто пользы напрасно и вечно желать?

А годы проходятвсе лучшие годы!

Любитьно кого же? – на время не стоит труда,

А вечно любить невозможно

В себя ли заглянешь? – там прошлого нет и следа,

И радость, и муки, и все там ничтожно.

Что страсти? – ведь рано иль поздно их сладкий недуг

Исчезнет при слове рассудка,

И жизнь, как посмотришь с холодным вниманьем вокруг

Такая пустая и глупая шутка!

***

Govori mi kako su besne danas klinke, i kako ga nikada nijedna žena neće razumeti. Neće sačekati. Neće zaista voleti. Ja se smejem, glasno.

-Što se smeješ, ozbiljan sam!

I ja, skroz sam ozbiljno zabrinuta. Da nikad neću saznati ni čuti ono što želim. Da ću u svim pesmama nalaziti tragove, a neću naučiti da ih pratim. Da ću uvek dobijati mrvice, a tražiti velike, vrele kriške. Dobijati padobrane kad očekujem krila. I večito juriti različite vetrenjače, čak ih i izmišljati kada ih nestane…

A on je moja najveća vetrenjača…

И жизнь, как посмотришь с холодным вниманьем вокруг

Такая пустая и глупая шутка!

1 komentar

  1. On je vetrenjaca, inspiracija, tvoj vetar u ledja, postojanje tvojih misli, pomeranje tvojih emocija….malo li je?
    Zamisli prazninu da nema toga u tebi?!
    Da zaista zelis, bilo bi!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: