Dreamscapes

You don’t have to burn books to destroy a culture. Just get people to stop reading them.

Bibilioteka. Šnjuram po knjigama. Čujem bibliotekarku kako guguće preko telefona, onda zalupi slušalicu i psuje na sav glas – neko od čitalaca se usudio da nazove da produži rok za vraćanje knjiga! Ulazi klinac, po glasu bih rekla da ima oko 17-18 godina. Vraća “Onjegina“, traži “Čiča Goria“. Bibliotekarka ga pita za mišljenje o pročitanom delu.

-Nije loše – usteže se mladić. – Ne volim baš poeziju, ali nije bilo teško za čitanje.

-A sad ćeš “Čiča Goria“? Ček’ da ti nadjem…  – predusretljiva je bibliotekarka.

-Evo ti, pa srećno. Tek sad ćeš se namučiti da ovo pročitaš. Kad vas teraju svašta da čitate… – rezignirano završava ljupka službenica biblioteke i vraća se svom pasijansu na komjuteru.

***

Treba li komentarisati?

Stopa nepismenosti u Srbiji je zabrinjavajuća. Broj aktivnih čitalaca takodje. Čitaju se, čak i tako, uglavnom knjige bez ikakve književne vrednosti, lakići i ljubići, krimići i ‘instant’ saveti za bolji život.

Pišu se jednodimenzionalna dela. Kao da je prava, velika književnost stvar daleke prošlosti. Sada je sve ‘kompartmentalizovano’ (još jedna divna nova reč, proizvod ovog veka). Ako samo malo pogledamo unazad, samo površno preletimo velika književna dela, možemo li za ijedno reći da je samo ljubavni roman ili samo ratni roman ili samo socijalni roman? Jedno ne ide bez drugoga, drugo bez trećega, kako već biva u životu. U životu, možda, ali ne i u modernoj književnosti. Osim što se na sve načina upire da bude ili ‘pitka i čitka’ ili ‘misteriozna i mistificirana’, kao da je pisana u vakuumu, u epruveti u kojoj se ne sme naći više od jednog sastojka. Pa ako je roman politički, ništa sem političkih spletki neće se naći u njemu. Ako je ‘psihološki’, ništa sem introspekcije i čeprkanja po mučenoj svesti i podsvesti glavnog lika. I tako unedogled.

Kada smo naučili i zašto da književnost tako izolujemo od života i život izbacimo iz književnosti?

I dokle ćemo dopuštati da i oni koji se, mada bojažljivo, usude da provire u svet velikih dela, budu brzo obeshrabreni i gurnuti natrag u 21. vek čija su tekovina ukratko prepričana dela/lektire, sve legalno i validno, sve preko Interneta?

Dolazimo dotle da Portable/Pocket Readers zamenjuju knjige. Želite li da živite u svetu u kom nećete moći da osetite miris nove knjige i uzbudjenje pri otvaranju njenih korica? Tugu kada zatvorite knjigu. Utešni dodir korica i oštru belinu papira, koji trpi sve… kako kažu. Hoće li istrpeti i ovo?

4 komentara

  1. Uh,kako ja volim taj miris knjiga,sve se nadam da mi nece biti uskracen jer se u mom poslu bas puno cita a bogami i uzivam u citanju.

  2. Miris starih knjiga je jedinstven, a nove sa mirisom lice jedna na drugu, sto ne znaci da su lose, ali onaj miris memle sa pozutelih stranica….

  3. Pa svejedno je – stare ili nove – i jedne i druge imaju svoju magiju… Možete li zamisliti život bez njih?

  4. neprilagodjena

    Knjige su jedna od najlepsih stvari na ovom svetu i ko ne zna da uziva u citanju, mogu slobodno da kazem da je duhovno osakacen, i po meni, nepotpun covek. I ni jedan kompjuter ne moze da zameni osecaj kad se lepo zavalis, sa soljom kafe ili caja pored sebe i dobrom knjigom u ruci.😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: