Dreamscapes

Vandalizam se ne kažnjava or Happy NY to me!

Radim u osnovnoj školi, predajem engleski. Do škole idem kolima (udaljena je oko petnaestak kilometara, autobusi nisu baš najredovniji, a vozim na plin – on je bar jeftin). Škola nema svoj parking, pa parkiram preko puta škole, ispred lokalne crkve. Elem, izgleda da je moja Crna Munja (inače jugić u stanju raspada, odavno proslavio punoletstvo) poziv učenicima da se vežbaju u vandalizmu. Još prošle godine se našao jedan pametan učenik, pa mi probušio gume. Toliko je bio pametan da se i potpisao na zadnjem staklu. A prethodno mi ‘učtivo’ zapretio. Pa smo ga ulovili. Priznao je, naravno, pred roditeljima, koji su se, Bože moj, zgranuli… i obećali da će platiti štetu, tj. nove gume. To se završilo tako što su kod obližnjeg vulkanizera ostavili neku siću i rekli da mi da neke ćelave gume, i to dve različite (na istoj osovini).  Bolje da ne idem dalje sa detaljima…

Nakon toga, bilo je još par pokušaja da mi se stavi do znanja da sam stroga. Čupali ventile, grebali kola, bušili gume… nisam reagovala jer nisam ni na koga odredjenog sumnjala, a znala sam da su školi vezane ruke u tom slučaju.

Danas je kap prepunila čašu. Posle šestog časa i duge sednice, krećem kući… i imam šta da vidim. Prvo mi u oči upadaju kablovi koji vise. Prilazim bliže kolima… i imam i šta da vidim. Počupali instalacije, polomili i skinuli brisače, ispustili gume, pokidali retrovizore, pokušali čak i da iščupaju tablice, ali nisu uspeli, samo su ih iskrivili. Razbesnim se i vratim u školu. Insistiram da se pozove policija. Dolazi ‘ekipa’ posle desetak minuta. Rade zapisnik. Šta su me prvo pitali?

– Da li ste ostavili nekog keca?

To je izgovor za uništavanje??? Ispostavilo se da priča ima srećan kraj. Srećan po genijalca koji je na mojim kolima vežbao kreativnost. Pošto je maloletnik, čak i ako saznaju ko je i ako podnesem tužbu, ništa od toga. Ako u školi saznamo ko je i reagujemo, ima pravo da nas tuži zbog revanšizma. Dakle, mogu samo da ga pomazim po glavi i najfinije zamolim da sledeći put ne ostavi posao nedovršen.

U medijima je uveliko već u toku hajka na prosvetare. Krivi smo zbog svega, od lošeg vremena do lošeg stanja u državi. Ne daj Bože da se požalimo na male plate, odmah smo suvi materijalisti kojima nije stalo do omladine i plemenite profesije, već samo do novca. Za to vreme, zakon sve više štiti učenike, koji mogu da nam skaču po glavama, a najviše što mi možemo je da im smanjimo ocene iz vladanja, koje su ionako samo simbolične.Situacija u školama je sve gora. Ako pažljivo slušate i čitate izmedju redove, videćete sve – od učenika koji tuku profesore do učenika koji drugim učenicima kopaju oči (bukvalno!).

Da li da spomenem da je donet i zakon po kome svaka škola treba da organizuje tim koji vrši kontrolu i preventivu svih vrsta nasilja nad učenicima, zlostavljanja i zanemarivanja?

Ko štiti nastavnike?

8 komentara

  1. nastavnici svih zemalja – ujedinite se! ako ce da te utesi, „zapad“ nije nista bolji po istom ovom pitanju…

  2. I nije neka uteha, iskreno… samo potvrdjuje teoriju da uzimamo od zapada sve ono što ne valja.

  3. To se zove kurton i to onaj rebrasti👿

  4. Šta se bre ovo dešava? Ne mogu uopšte ni da krenem da pišem svoje mišljenje o školstvu, deci, vaspitanju… pisala sam kod sebe na blogu i baš sam opterećena. Žao mi je što ti se tako završila ova godina, ali ti u sledećoj želim mnogo više sreće, ljubavi…pre svega želim ti zdravlje.🙂

  5. Nije, zelena, rebrasti, on je za veće uživanje!😛

    Hvala, Charobna… Najvažnije je da se ova godina završila…🙂

  6. Omu

    Radim i ja u prosveti, ali su moji đaci mnogo veći i ne mogu da se požalim. Zato se čudim u šta se pretvara školstvo, mada kada pričamo o tome uvek spomenem da treba zapaziti ko su roditelji te dece, u koje su vreme oni odrastali, kako su vaspitavani… Ne pravdam ih, ali to je generacija koja je izgleda izgubljena. Teši me samo što tek treba da dođu neki bolji klinci.

    Želim ti jednu odista novu godinu, sa ovako slatkim iznenađenjima koje si ti meni priredila kad sam konačno video na margini koga sve čitaš😀 Kako divno društvo…

  7. Pa izgleda da su generacije rodjene devedesetih zaista izgubljene… Volela bih da nije tako, ali u priči sa decom otkrivam koliko nemaju predstave o nekim svakodnevnim pojmovima koji sačinjavaju opštu kulturu… o muzici i knjigama da i ne govorim… Pa šta i očekivati od generacija ‘obrazovanih’ uz Grand, Pink i slične kičeraje?

    Omu, dobrodošao medju komentatore, mada si ovde odavno…:)

  8. Omu

    Hvala, odavno vas nasao😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: