Dreamscapes

Ljubav se prepoznaje ćutanjem

picture4Postoji odredjena vrsta skakavca koji čitav život provede u istom žbunu. Ne izlazi odatle dok potpuno ne sazri i ne dodje mu vreme za parenje. Izadje tek tada, a tada se i njegov život završava. Majka priroda je tako uredila da može da ‘voli’ samo jednom, i da je ta jedina ‘ljubav’ istovremeno i prva i poslednja, i životna. On svejedno voli, a  istovremeno dobija priliku da upozna svet od kog je do tada samo mogao da nazire odsjaje. I napušta ga, tek naslutivši ga.

Postoji bezbroj stvari koje obećavamo sebi da nikada nećemo ponoviti. Bivamo povredjeni i zaklinjemo se da nam se to nikada više neće desiti. Mislimo da smo naučili. Da se učimo na svojim greškama. A zaboravljamo, pri tom, da se ljubav ne uči, da to nije racionalan proces i svesna odluka, već sila, mnogo veća i jača od nas samih.

I čak i kad znamo da će boleti, i kad znamo da ćemo neminovno biti na kraju i povredjeni i bolni, i da ćemo mesecima sklupčani lizati rane… opet ne možemo da odolimo. Opet uskačemo u taj brzi voz, srca čistog kao da nikada nije bilo sastavljano iz komadića. I volimo kao da je zadnji put.picture3

A kako i odoleti? Kad je izvor najveće sreće istovremeno i izvor najvećeg bola? I mnogo je lakše kajati se i živeti sa sobom, znajući da smo joj dali šansu, da smo pokušali, skočili u ambis… nego kajati se zbog neproživljenog, nepokušanog, propuštenog. Pa makar od početka bilo osudjeno i prokleto. I pre početka.

Koji nas to silan neizdrž vuče? I kako to da, umesto da slabi, s godinama i iskustvom nagomilanim u venama, samo jača, dobija na silini,  na intenzitetu?

Možda je zato čovek najprokletija od svih životinja. Što može da okusi ljubav, najjaču drogu koja postoji. I da ceo život provede tražeći sledeći ‘fiks’.

4 komentara

  1. Smatram bogatim i srecnim, one koje su doziveli ljubav, makar i bolela. Ziveli su. I svaka nova je samo znak zivota, jer i njega nema ako ne boli.
    Idemo dalje!

  2. Mislim da se ne usuđuju svi da okrpljeno srce, ponovo poklanjaju tako nesebično. Opeku se, pa se povuku u sebe, čekajući ko zna šta i ko zna koga. Velika greška po meni, jer nikada čovek ne zna šta ga čeka iza sledeće „krivine“. Boli, pa šta, proćiće… idemo dalje.😉

  3. Pa baš to… idemo dalje… kako vas dve kažete… a onda otvaramo još jedan krug i ponovo se otvaramo za bol…

  4. Pa sta? Jos niko nije umro od toga, a i da jeste, bar zna da je ziveo.
    Zivot i jeste vrsta koncetricnih krugova, kao i zemlja i mesec…idemo dalje, na ringispil🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: