Dreamscapes

Come Into My Sleep

Znaš onaj trenutak, obično u sred noći, kada te tama potpuno prekrije? Kroz širom otvoren prozor vidiš samo jedno svetlo. Komšije, zgrada preko puta. Voliš da misliš da je to mnogo simboličnije. Nadrealnije. Jer trenutak je takav. Izmedju jave i sna.

Onda onaj svemogući mišić koji kao ptić treperi bude vaga, ona starinska vaga kakve su ranije stajale u prodavnicama, sa dva nejednaka tasa i gomilom različitih tegova. Pa na jednu stranu stane maleni teg razuma, mali ali težak, najteži; oko njega se redjaju obaveze, rezerve, oprezi, sumnje… dok god ta strana ne stoji skroz čvrsto na podlozi. Na drugoj strani se nenadano nadje ogromni teg čežnje i potpuno poremeti ravnotežu. On privuče za sobom najveći teg iz čitave gomile, teg želje, od koga onaj mišić počinje da kuca kao metronom. Dalje se sami slažu: osmesi, pogledi, dodiri. Na kraju, poput latice lako, medju svo to teško orudje, kapne dah tvog imena.

Svetlo u zgradi preko puta počinje da treperi i gasi se.

U  tvojoj sobi zavlada na trenutak potpuna tmina. Onda predmeti počinju da osvajaju svoje oblike. Drugačije od onih dnevnih. Ne neprijatne, samo manje poznate. Nekako otkrivenije.

U takvom mraku možeš da se držiš čvrsto samo za sebe. Možeš i da bez straha skineš onu kožu koja te obavija kada izlaziš medju svet, na svetlosti dana. Da se ne uplašiš pred iznenadnom jasnoćom kojom vidiš nedge unutra, gde je crveno i toplo.

Uzdahneš duboko i zatvoriš oči. Želiš da se snovi vrate. A ispod kapaka ti se redjaju slike i slutnje. One neizgovorene. Neopisane. Kotrljaju se, postaju sve veće, prave ogromnu grudvu koja ti se zaustavlja u grlu. Poželiš da izgovoriš, ali ne želiš da narušiš taj mrak. Pokušavaš da šapneš, polako, isprobavajući da li će i reči menjati svoj oblik, proveravaš da li ih mrak prihvata. Čuješ im odjek.

Sutra je novi dan. Sutra svet počinje iznova. Sutra se uz teške porodjajne muke batrgavo gura kroz tminu.

Sutra, svuda oko sebe tražiš ono što znaš da si izgubila. Ispod šoljice sa kafom. U zadnjim džepovima farmerki. Na telefonu koji ćuti. Na autobuskoj stanici, svakoga jutra. U uglovima osmeha nekih prolaznika.

***

Jednom si čula priču da u telu stanuje bezbroj malih, šetajućih srca, koja kucaju na koži. U njoj. Jednom ste pokušali da ih nacrtate, crvenim flomasterom, na tvom telu. Nakrivljena, raznolika, dečija srca. I stvarno si mogla da ih čujaš kako kucaju kada se na njih prislone usne.

Kako trepere kada krene ona pesma za koju si verovala da nikada više nećeš umeti da je čuješ.

Kako zabole i kako zadaju bol.

Kako čekaju da ožive.

***

Poželiš da se ogrneš mrakom, utešno obaviješ njime.

Pišeš, govoriš, smeješ se. A u sebi nosiš sećanje na tamu. I ćutnju. Bezbroj tih nacrtanih nepravilnih oblika na tvojoj koži koji se tvrdoglavo mrgode, okupljaju, gomilaju, rastu kao talas na olujnom moru… sve do trenutka u kom će se, iznenadno, nepredvidivo, razgoropaditi i poneti te…

***

Now that mountains of meaningless words
and oceans divide us
And we each have our own set of stars
to comfort and guide us
Come into my sleep
Come into my sleep, oh yeah
Dry your eyes and do not weep
Come into my sleep

Swim to me through the deep blue sea
upon the scattered stars set sail
Fly to me through this love-lit night
from one thousand miles away
And come into my sleep
Come into my sleep oh yeah
As midnight nears and shadows creep
Come into my sleep

Bind my dreams up in your tangled hair
For I am sick at heart, my dear
Bind my dreams up in your tangled hair
For all the sorrow it will pass, my dear

Take your accusation, your recriminations
and toss them into the ocean blue
Leave your regrets and impossible longings
and scatter them across the sky behind you
And come into my sleep
Come into my sleep
For my soul to comfort and keep
Come into my sleep

For my soul to comfort and keep – my sleep…

8 komentara

  1. bravo za tekst!!!!!!!!!
    Sve si rekla, mislim da bi ga komentarom pokvarila…mada sam se pitala, citajuci, da li nocu dobijamo ili gubimo deo sebe ili to ipak cini dan?!

  2. Koliko je ovo romatnican tekst, bez trunke patetike, savrseno!!!!

  3. Hvala, Zelena.
    Mislim da i dobijamo i gubimo, i da je ovakva dvojnost baš ono što noći dodaje magiju.

  4. Odličan tekst.🙂

    Čini mi se da mi noć samo daje i vrlo retko uzme ponešto za sebe.

  5. Charobna, ima tih noći koje odlično umeju da kradu…🙂

  6. Te noci su slatke🙂

  7. Gemina, baš mi se svidja taj noćni trenutak, meni je noć uvek čarobna, a posebno ta granica sna i jave🙂
    Lepo si i ovde preuredila, jedva sam prepoznala okruženje🙂

  8. Hvala, Breskvice… na obe primedbe🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: