Dreamscapes

Ružo, dušo…

Krenem jedno, pa malo načnem od drugog, pa započnem i treće… Nešto sam ozbiljno neorganizovana ovih dana. Inače mi to nije problem. Doduše, moja ‘organizovanost’ je stihijska po prirodi, pa krenem i radim po sto stvari istovremeno, ali ih bar završavam i znam kad i kako i šta radim.

Ovih dana sve čeka i stoji, a ja se vrtim u krug. Sednem da, fol, isplaniram i zapišem i sredim se… a onda mi ceo dan prodje tako… u ‘organizaciji’. Uradila? Ništa!

Okvirno znam šta mi sve treba, i koja pitanja i kome da postavim za ono što ne znam… ali sve nekako ostaje na tome. Najgori slučaj zapasiranog mozga! (‘IKAD’… dodali bi ovi pametni sa reklama!)

Setim se, tako, bitnog momenta… i nazovem osobu koja treba u tome da mi pomogne (poveže sa nekim desetim, bla bla bla). Onda se siti ispričamo, nekih pola sata o glupostima i banalnostima, ja happily završim razgovor i tek onda se setim što sam uopšte podizala slušalicu! A glupo da cimam ponovo! Pa nije okačena o klin! (Osoba, ne slušalica!)

A da ne spominjem da sam, dok sam neobavezno ćaskala sa jednom osobom, zaboravila da se javim drugim dvema, koje su čekale moj poziv. I setila se oko ponoći…

Ma kakav krug! Najgori vrtlog!

Neko pametan mi rekao da pišem sve što treba da uradim. Uredno ja to zapišem, ali onda zaboravim gde mi je ceduljica! Izroni nekih nedelju dana kasnije, kada je već uveliko kasno…

A Marfi… zajebava na svakom koraku! Prešao sve mere i granice! Više se ne odvaja od mene ni na sekund! Brine me, šta mu je sa ostalom klijentelom. Da ne nedostaje nekome možda?

Da bar imam oko šest banki, pa da znam koji mi je… ili da sam se zaljubila… ili da sam u pubertetu ili klimaksu… Bilo koje objašnjenje da mi je, ukratko…

Pre neki dan sam se prvo izljubila, pa onda ista ispričala sa nekom gospodjom koja mi je prišla na ulici. Upitale se za junačko zdravlje i sve po redu… Onda sam otišla kući da dobro razmislim da li je uopšte znam i odakle. Ili je ona i gora od mene pa prilazi napoznatima na ulici…

Setih se priče o bakuti koja mi je jednom prišla na autobuskoj stanici. Isto tako, pitala me kako sam, kako su mi roditelji, jesam li završila školu, šta radim… ma ono, grilovao me bakutaner dobrih pola sata. Onda rekla: “Pa svrati nekad opet“, okrenula se i otišla, blaženo, svojim putem…

Eto, i ovaj post. Znam sigurno da sam htela nešto pametno (!) da napišem… samo mora da sam i to zaturila…

6 komentara

  1. Probaj gLinka bilobu, meni nije pomogao, mozda tebi hoce:mrgreen:

  2. Ništa ne moraš da mi pričaš, znam kako ti je, ali stvarno.😉 Kad pomenu ove babe, ja se setih jednog dede. Sretim ga na ulici i sva fina stanem i ispričamo se. Dođem kući i kaž
    em mojima „videla sam deda Petra iz Lasca“… mama me belo pogleda, tata počne da se smeje… „Petar je umro pre dve godine“…pa ti vidi.😀

  3. Ma ne sekiraj se, sve što ne uradiš sačekaće te, garantovano, neće to niko drugi umeso tebe🙂

  4. @Charolija, pa ti si joŠ bolja!

    @Mahlat, sačekaće, svakako, mene ili nekog drugog… ali moraš priznati da je prilično neugodno kada neko očekuje nešto ili obećaš, pa zaboraviš…. a u pitanju je neštš što želiš da uradiš… samo kad bi se setila na vreme…

    @Zelena… nema tog Glinka….🙂

  5. Ja isto tako. Vrtim se u krug!

  6. Srecom, breskvice, to su bar krugovi koji se, nasuprot svim zakonima, ipak zavrsavaju u jednoj tacki🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: