Dreamscapes

Pa moram malo…

U mojoj glavi stanuje patetika, nema drugog objašnjenja za to!

Na primer, iako odavno više nisam tinejdžer, nekako nisam uspela da prerastem ljubakanja na ulici i u haustorima i držanje za ruku… A mislim da nikada i neću. I kad god me drmne onaj ‘leptiriću-šareniću’ momenat, nekako zamišljam baš takve scenarije. A i taj momenat baš ume da me drmne.

Dovoljna mi je jedna ‘srceparajuća’ pesma da skroz predjem na tamnu stranu.

I još uvek sam patetično luda za muzikom poput prosečne tinejdžerke, sa sve iščekivanjem da se pojavi sledeći album, novi spot… ma ceo komplet simptoma! Zamišljam sebe kao bakutu koja otkriva novu rok grupu, ceo dan provodi zakucavši omiljenu stvar na ‘repeat’ i plaši unuke!

Ista bakuta, uz sve to, ne izlazi iz farmerki (odgovorno tvrdeći da su najudobnija moguća odeća), starki i ne skida se s neta, na sveopštu radost svojih milih i dragih!

Uskoro punim trideset… i nekako mi se čini da još ne umem da se ponašam u skladu s godinama. Čak su mi i sve one priče o materinstvu, biološkom satu, skrašavanju, svijanju gnezda … toliko daleke i strane, da prosto ne mogu sebe ni da zamislim u jednoj od takvih uloga. Pa još mi se živi! Još sam suviše sebična da bih brinula o nekom drugom! Još sam suviše nezrela da bih bila odgovorna za druge!

Još hoću da se kao klinka ljubakam po Kališu, da idem na rock koncerte, da skačem i glupiram se kad čujem omiljenu pesmu, da ostajem na improvizovanim, neplaniranim žurkama do zore i prespavam ceo naredni dan, da pravim gluposti, da se neodgovorno ponašam, da neplanirano zapalim u drugi grad, da se neplanirano predomislim na pola puta i vratim se nazad (samo zato što mi se može), da flertujem sa strancima, da često čujem sebe kako kažem ‘Nikada do sada nisam…’, da dišem punim plucima, bacim oprez u vetar… Da se svemu čudim. Da ne prestanem da se oduševljavam i zadivljujem kao derište. Da se napijem amaterski mešajući pića. Da pravim smešne kule od peska na plažama dok me oni ‘ozbiljni odrasli’ sa neodobravanjem gledaju…

Neću da napunim trideset i počnem da zapadam u penzos-fazu. Ni da počnem da primećujem upitno-optužujuće poglede uperene u mene. Ni da počnem da objašnjavam sve istorije svojih bolesti i tegoba. Da odjednom više volim da ‘se družimo po kućama’.  Neću ni da znam s kim se švaleriše komšinica pored. Ni da nosim propisnu pidžamu. Ni da idem u ‘šetnje’. I raspravljam satima o politici. Da ima logike da rečenice počinjem sa  ‘Sa ovoliko godina…’ ili još gore ‘U mojim godinama…’  Neću da prestanem glasno da se smejem na javnim mestima jer to privlači pažnju. Ni da prestanem da nosim odeću veselih boja, jer to ‘ne ide’. Neću da prestanem da psujem sve one kojima to (i mnogo toga drugog) ‘ne ide’.

A neću ni da pravim frku zbog toga što punim trideset.

18 komentara

  1. Ja napunila cetres i idem sutra na AC/DC da vristim i…..kao klinka sve, kuca mi purac🙂
    A i ti sa takvim duhom ces ostati ista, paz` kad ti ja kazem, mogu se kladim odma`!!!!
    A kad ti dodje rodjus, zovem te i pevam ti: „Dodje leto tridesetooo godina mi zaooooo nijeeeeeee“ :)))
    Nijeeeeeeee vaznoooooooo sta je bilooooooo, sad jeee vanzoooo kako mi jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee:)))))
    Jel` `vako pise dama od cetres, jock :))))))))))))
    Ivanjuskaaaaaaaaa volem tebe te ja, eto.

  2. Ti 30. ja 35. još malo, libonasracku😆 Kad će da ludujemo ako ne sad i sutra i prekosutra… Ma do daske bre.😀

  3. Zelena, budeš li mi zapevala… Khm… smisliću već kojom mukom da te mučim…😛
    Charobna, pa znači pravimo zajedničku žurku, ti zoveš tvoje, a ja moje odeljenje? (Da ne bude zabune, mislim na odeljenja kod čika-Laze… još smo na različitim!) 😀

  4. Hahaha…sad sam proguglala … čika Laza je glavni baja, sektor „jedan“, a ova ovde kod mene je sektor „dva“. Jebem li ga kako su izvršili podelu, ali baš nas briga nema šanse da dokažu da nam nije dobro.😀

  5. Ma nama je MNOGO dobro… u tome i jeste glavni problem!😀

  6. Idi, bre Gemina, ja napunih 46 i jos nisam odlucila sta cu biti kad porastem😆

    Ne dizi frku za dzabe, ima vremena🙂

  7. Pa jbg, Mahlat… opet da se vratim na onaj sjajan dijalog iz ‘Ally McBeal’, kad je koleginica pita “Šta to tvoje probleme čini tako bitnim?“ a Ally odgovara: “To što su moji!“🙂

  8. shaputalica

    Ja ne znam šta vam je sa tim godinama, jasam prekjuče maturirala.:mrgreen:
    Imam jednu tetku od 39, držim je u ogledalu u kupatilu, i svako jutro je lepo našminkam i kažem joj ćao i…odem! Bole mene. A i tebe.😆
    A i ja oću da se ljubakam po ulici, nije to patetično, to je zdravo.:mrgreen:

  9. Shaputava, vidiš, tek sad smo došli do srži problema! Imam i ja jednu takvu, al’ je – glupača! – vodim svuda sa sobom! Iako mi stalno zvoca! Dakle, kućni pritvor, a? 😛

  10. Ma jock bre!
    Zivele glupace🙂

  11. Presavsi tridesetu mislio sam da sam se umirio… Onda sam, u 33. shvatio da vecinu stvari moram ispocetka… Ne odredjuju godine tvoj stav i status, nego taj nemir koji te je i naterao da napises ovaj post.

  12. Znači, mogu da računam da ću biti normalna i ‘stabilna’ osoba od tridesete do trideset treće?😀

  13. Aha, ti to neces biti ni sa 70, ja kad ti kazem😀
    Ponavljam se, a to ne valja, ccc🙂

  14. Ja se i ne sećam više kad sam napunio 30. Nisam ni tada imao mnogo vremena da razmišljam o tome – ginulo se od posla. Danas sa pet godina više, jedino što mi pada na pemet je to kako će ova naša net generacija izgledati kad ostarimo. Jurnjava mp3 kolekcija? Daunloud najnovijeg spota? Apdejtovanje profila na „Fejsu“. Jedino u šta sam siguran je da se nećemo skupljati po kućama da tračarimo – radićemo to na Fejsu i sličnim mesendžerima. Kad je sebe još Serđo Blažić („Atomsko sklonište“) pevao pesmu „Oni što dolaze za nama“! Nek je tebi srećan trideseti i dobro došla u naše tridesetogodišnjačko društvo. Ima čari biti naš član, videćeš!

  15. Hvala, Sizife. A… o kakvim čarima tačno pričamo, čisto da se pripremim?🙂

    • Shvatiš da si postala mudrija. Nećeš tu pamet dobiti na dan tridesetog rođendana, ali ćeš je postajati svesn(ij)a. Ma, ne znam – prave bauka od te tridesete godine, a to je ustvari zaostatak onog prastarog da smo tada na pola puta. A ljudski život se od tada produžio za najmanje dvadeset godina. Ne kažem da se meni nešto posebno otvorilo sa 30, ali sam video najpre da to nije ništa posebno, a onda počeo da razmišljam o tome sa čim sam ušao u tih trideset. I da vidiš, svašta čoek u sebi može da pronađe.

  16. renata

    ne znam te ko si ni sta si , ali ovaj tekst kao da je za mene pisan. pogodila si me🙂

    • Ne znam ni ja ko si, Renata, ali izgleda da nas svuda ima… vecito zarobljene u duhu osamnaestogodisnjakinja…🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: