Dreamscapes

Poljubac

“Primi poljubac

kao zastrašujuću opomenu

da sve što nije poljubac

jeste smrt.“


Nepresušan izvor inspiracije i zapitanosti. Čudo nad čudima. Dodir uzdaha i izdaha. Predaja duše.

Dva umetnika su ga videla drugačije. Kako on odzvanja u vama? Koliko ga različito, a koliko istovetno doživljavamo? Na koji način ih mi, posmatrači, različito vidimo?
Kako tumačite ‘Poljubac’ Gustava Klimta, a kako ‘Poljubac’ Augusta Rodena?

Šta doživljavate kao emotivno zajednički momenat (osim samog poljupca, naravno)? Šta je emocija koja preovladava, po vašem mišljenju i vašem doživljaju? A šta je ono sto ih razlikuje? Po čemu su vaše emocije, po intenzitetu i kvalitetu, različite prilikom posmatranja ova dva umetnička dela?

***

‘Poljubac’ Gustava Klimta.

Najpoznatiji poljubac dvedesetog veka. Nastao  tokom Klimtove ‘zlatne faze’. Uznemiruje i smiruje istovremeno.

Prvo što mi privlači pažnju je neobična kombinacija šara na odeći ljubavnika. Ornamenti kod muškarca su uglavnom geometrijske figure, dok je na ženinoj ‘odori’ u pitanju floralni motiv; na njegovoj odeći su šare u kombinaciji crne i bele boje sa malim odstupanjima, dok su na njenoj odeći bogatije i raznovrsnije. Ipak, i rubovi koji odvajaju dve odore se stapaju tako da, osim dekorativnih razlika, nema jasne granice izmedju njih. Ne vidi se gde on počinje, a ona završava. Samo se nekako dobija utisak da se ‘stapaju’ jedno u drugo, i da to stapanje ide od žene ka muškarcu.

Njihove ruke i lica odaju intimnost. Ona ga grli oko vrata, u pozi koja nagoveštava da mu je u potpunosti prepuštena. Na ivici litice, stopala uvezanih zlatnom vinovom lozom. Na licu joj čitam predaju i zaborav. Jedna ruka joj je oko njegovog vrata, u nekom polu-grču, polu-pesnici, skupljenih prstiju, a druga se svija oko njegove. Njegov položaj je istovremeno i zaštitnički i posednički. Ne vidi mu se ni lice, ni stopala, ni poza sasvim jasno, za razliku od nje. On uzima, ona daje. On kontroliše, ona se prepušta. On posesivno, čvrsto približava njeno lice sebi, a ona kleči pred njim. A opet, na njenom licu se ocrtava ekstaza. A onda… da li je istina možda u nagoveštaju da je on u potpunosti izgubljen  u poljupcu od kog ona okreće glavu (njegovo lice i telo su nejasni, dok je ona potpuno jasna i vidljiva)?

Deluje kao da su izolovani i nesvesni sveta oko sebe, u utišanim bronzanim tonovima. I sve je zlatno i cvetno i lako kako samo prvi poljubac može biti.

***

‘Poljubac’ Augustusa Rodina.

Poljubac koji ne završava. Okamenjeni fluid. Rilke je napisao: „One has the impression of seeing the delight of this kiss all over these bodies; it is like a sun which rises and its light is everywhere.“

Beskrajna senzualnost se ogleda u zaustavljenom pokretu dvoje ljubavnika. Njen zanos je potpun, celim telom se naginje i utapa prosto ka njemu. A on je istovremeno i onaj koji prima i onaj koji uznosi. Ako je on apsolutno prihvatanje, ona je predavanje. A opet, zašto su njegova stopala, noge u nekom grču, dok mu je, nasuprot tome, ruka koja počiva na njenom bedru, potpuno opuštena? I zašto mu je druga ruka na sopstenom kolenu? On zadržava nešto za sebe dok se ona prepušta u potpunosti?

Lica im se ne vide, kao da su oboje potpuno izgubljeni u pokretu i spajanju i nekom novom entitetu koji nastaje iz samog poljupca. Kažu da, kad se statua osvetli na odgovarajući način, oni izgledaju kao da dišu, kao da nastavljaju pokret u kom su ulovljeni.

Zabranjeno i oteto, sagorelo u strasti. Kako je moguće da hladan kamen odaje ovakve vrele nijanse?

***

“Zmijski dodir
ivicom usana,
kao da me ne taknu
ugao usta,
već čelična oštrica.
Čudi me kako ne poteče krv
od tog zaseka
posred srca.“


2 komentara

  1. veshtichanstvena

    Poljubac…najintimniji cin dva bica…Najvazniji..i on odredjuje sve sto ce se dogoditi medju njima…(steta sto je sasvim zanemaren njegov znacaj…)

  2. Parafraziraću Miku koji je rekao nešto o tome da je ljubav jedina umetnost koja se ne bavi umetnošću, već ljubavlju… A onda je poljubac jedini iskreni umetnički odraz ljubavi?
    Zar nije interesantno pogledati ga i iz vizure drugih umetnosti?
    I tačno je, u poljupcu – prvom poljupcu – se ogleda čitava istorija dvoje ljudi… ono što je bilo i što tek sledi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: