Dreamscapes

Leti, leti… sve u tri lepe!

Pametni kažu da kad nešto neće, ne valja forsirati. A ja ne bih bila tvrdoglavi blizanac kad ne bih gurala najjače baš onda kada postoji otpor. I uprkos tome, ovo leto mi se nešto se slaže uz ten. Bar ne ovako kako je počelo…

Od tridesetog rodjendana (prvog koji nisam ni na jedan način obeležila – ne namerno, već igrom slučaja, mogućnosti i nemogućnosti), kada su počele vrućine, meni je počelo da miriše more. I onda su krenuli planovi. Prvi plan… za dalek put i velike promene… koji se izjalovio, baš negde tih dana. Onda su krenule rezervne vrijante, iz čistog očaja što ću neplanirano leto provesti u svojoj žabokrečini.

Prvo je problem bio naći nekoga ko zadovoljava dva prosta uslova: nema planove za letovanje, a da je to neko sa kim mogu da podnesem da provedem deset dana. Sužen izbor, prilično… Kada se takva osoba ‘desila’, onda je trebalo naći odgovarajuću destinaciju. Kao najprihvatljivija, izronila je Grčka. Ali ne lezi vraže – drugarica-saputnica ima u svom pasošu odbijenicu za šengen, zbog koje ne može da dobije ni grčku vizu. Nekih desetak dana smo provele zivkajući agencije, konzulat i razne ambasade, i na kraju potpuno uverene da je dobijanje vize apsolutno nemoguće, odustale od Grčke.

Sledeća opcija je bio Tunis. Nisam bila nešto zagrejana (dok ona jeste), a onda sam na raznim forumima čitala opise

Sidi Bou Said - grad u mojim bojama, koji nisam videla ovog leta

Sidi Bou Said - grad u mojim bojama, koji nisam videla ovog leta

ljudi koji su bili tamo na letovanju i apsolutno se primila na priču o dvodnevnom izletu u Saharu džipovima, jahanje kamila, noćenje u oazi, posete naseobini Berbera, Kartagini, plavo-belom gradiću Sidi Bla-Nešto… i krenulo je opet rovarenje po agencijama i ponudama. Našle smo idealnu ponudu (vrlo jeftinu, čak) i poletele u lokalnu turističku agenciju koja radi subagenturu za sve naše veće agencije. Sve se dešava krajem juna, a mi možemo da putujemo samo početkom jula… i još naivno verujemo da Srbi ne trče baš u buljucima u Tunis, kada su im tu Turska i Grčka. No, naravno da mesta nije bilo i da su svi jeftini aranžmani već uveliko rasprodati. Onda traženje drugih agencija. Jedna nema mesta u avionu, druga nema mesta u hotelu… svakojake komplikacije u samo par dana… Na kraju nadjemo još jednu idealnu kombinaciju, opet za Tunis… pozovem direktno agenciju – može, ima mesta. Odem opet kod ovih ‘lokalnih’, da sve provere – može, sve igra, ima mesta. Onda me zovu pola sata kasnije: došlo je do greške. Ponuda koju sam pronašla na sajtu i proverila (dva puta!) je pogrešna, nije u pitanju 13 dana, već 10 – cena je, naravno, ista! Iz čistog revolta otkažem i tu rezervaciju!

Posle toga mi se od same ideje da ronjam i rondam po sajtovima raznoraznih agencija dizala kosa na glavi.

I sada sam tu gde sam…

Još uvek pomalo besna, pomalo razočarana, pomalo deprimirana…

Baš večeras sam išla da gledam slike koleginice koja se upravo vratila iz Tunisa. Dolivanje soli na ranu? Ma ne…

I još jedno pitanje, pred kraj… nešto o čemu puno razmišljam ovih dana. Kada otkrijemo da nas naši prijatelji ne poznaju, je l’ to naša greška ili njihova?

Plava vrata plavog gradića - zatvorena

Plava vrata plavog gradića - zatvorena

8 komentara

  1. E jebem ti malera!
    Pitanjce koje te muci, a muci ponekada sve nas, je malo zeznuto. Kada ne umem sebi da odgovorim na njega, obrazlozim se da ni samu sebe ne poznajem dovoljno, pa kako ce neko drugi, pa mi kao bude lakse…

  2. Evo ga već 3. jul… imaš bre vremena do septembra koliko hoćeš, nemoj da odustaješ. Kad pomislim samo na zimu, kosa mi se digne na glavi. Hoću i ja neko letovanje za pamćenje, da napunim baterije inače još jedna zima kao prošla i odmah mogu u „žutu kuću“ da me zatvore.

    Stani polako, smisli nešto i briši što pre.😀 Ti bar ne moraš da organizuješ gomilu dečurlije oko sebe. Piči negde.

    A ovo pitanjce ti baš zaguguljeno, pa sad moram da mislim.😉

  3. Zelena, Charobna… jeste, baš bedak & maler… a nešto trenutno nemam elana za smišljanje novog plana koji će biti osujećen… tako da trenutno mirujem (a u sebi se sve nešto nadam da je ona stara o bregu i Muhamedu tačna)🙂

  4. Ubi me ovim poslednjim pitanjem. Time mučim glavu proteklih mesec dana i NEMAM POJMA.

  5. Jbg… izgleda da ovo nije mesec naklonjen Ivanama, imenjakinjo!🙂

  6. Ivane drage, ne dajmo se. Nabacite svoj najšarmantniji osmeh i napred u nove pobede.😀 Danas nam je imendan.

  7. O, daaa. Drage Ivane ( a ima vas ovde), srecan vam imendan!

  8. Greša je obostrana: nas jer mislimo da nas poznaju i njihova jer su „zapustili gradivo“.
    Pisao bih o jednom maleru koji me tera već nekoliko meseci, ali evo mog recepta: ideš dalje sa ironičnim pitanjem: e aj da vidim kako će sad stvari da krenu napako. Ustvari, pokušavajući dalje i dalje, daješ šansu da se stvari srede.
    I na kraju, najvažnije: kad jedan odmor povedeš kod kuće, videćeš da se ustvari nisi ni odmorila. Odmaramo se od ulica koje geldamo svaki dan, od ljudi koje gledamo svaki dan, od misli koje mislimo svai da, a to senajbolje radi ako promeniš mesto boravka. To je nezamenljivi psihički odmor. Makar i u susedno mesto, susedno selo, bilo šta samo promena. To je ono što odmara. Ne odustaj! Makar da bi dala sebi šansu da se smeješ svojim malerima. A ne može njih da bude baš toliko koliko je tvoja želja za odmorom jaka.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: