Dreamscapes

Samo MMS!

Da li su emocije toliko van mode da je sramota prošetati ih? Blam čak i imati ih, pa makar i u dnu ormara?

Jedna drugarica mi se žali ovih dana da su svi tipovi sa kojima je bila samo raspoloženi za brze kres-šeme i slične instant-varijante. A ona bi da se zaljubi.  ‘Pa gde nalaziš ti te tipove?’, pitam je. ‘Na netu, na chatovima, ili na TV-u, one sms poruke…’

Koji tip će preko SMS chatovanja juriti ženu svog života? I koliko bih poštovanja imala prema muškarcu kome je to jedini način da nekoga šarmira?

Pitam je kako ide, to sa porukama. Chatovala jesam, ali preko neta, a to onda ume i da potraje… Sa ovim, novim metodama, nisam baš upoznata. ‘Pa,’ objašnjava mi ona, ‘prvo razmenite MMS, fotke i to, onda osnovne podatke… pa ako se sve uklapa, onda se dogovorite da se vidite.’

Kada je ‘dejtovanje’ postalo toliko jednostavno? Zar se sve svodi na to? Odgovara broj godina, visina i težina vam se uklapaju, broj cipela ne odudara – pa krećemo u akciju?! Šta bi sa šarmom, šta bi sa elegantnim flertom, sa fluidima koji treba da poteku, onom finom, nezamenljivom hemijom?

Jesmo li stvarno toliko oguglali na sve da nam se svet svodi na par cifara koje treba uklopiti? Ili smo toliko okruženi instant-svim i svačim da smo i život počeli da pakujemo u par odgovarajućih kućica koje samo treba štiklirati?

Moja drugarica ima čak i razradjen sistem po kome odmah može da proceni sa kim ima posla. “Ako mi pošalje fotku na kojoj previše pozira, onda otpada. I ako živi sa roditeljima, otpada. I ne volim plavušane…“ I lista tako ide… A sa kim ona živi? Sa roditeljima. Kakve fotke šalje? Najušminkanije moguće.

Jedna druga drugarica, potpuni frket za prethodni primer klota, žali se kako joj treba muškarac. Izlazi li gde? Nigde. S kim se vidja? Samo sa brojnom rodbinom i najužim krugom prijatelja. Isključivo po kućama. ‘Pa gde ćeš ga naći?’ pitam je. ‘Jedino ispod kreveta da ti se sakrije.’ Iskoči povremeno na neki net-chat, kad baš padne u krizu. I onda se slatko ispriča sa nekim derištem iz Slovenije. ‘Baš mi je sav sladak,’ kaže. Valjda je radi materinski instinkt, šta li…

A kad sam već kod toga, letos sam se baš zabrinula za svoje zdravlje. Provela nekoliko dana odmora sa nekim drugaricama u Ohridu. Sve smo tu negde, približnih godina. Uveče, one bi da prošetaju, ja bih u pravi provod. One naručuju sokiće, ja bih nešto žestoko. Odvučem ih na rock svirku, one se žale da im je glasno. Ja šmekam tipove, one se okreću za bebama i guguću. Pitam se prosto – da l’ me je skroz zaobišlo ili me neće ni stići?

I tako…

Gledam oko sebe i vidim more devojaka, svojih poznanica i prijateljica, koje su same. A nijednoj ništa ne fali – bar ne ništa krupno. Sve i lepe i pametne. I same.

I pitam se šta je sledeći nivo na koji ćemo se popeti i na koje ćemo sve načine svoje emocije zaglušavati?

17 komentara

  1. Nikad se ne zna, ljubav je čudna biljka može da procveta i na čatu, veruj mi, ZNAM

  2. Da, znam da moze… ali veoma retko ako pocne na ovaj nacin…🙂

  3. Nisi gledala bebe?😯
    Ja cu da ti kazem sve u jednoj recenici, znas je i uoblicuje ovu tvoju prica, a da se pitas ne vredi…
    DakleM; „Skidaj gace, dosta je bilo romantike“ :mrgreen:

  4. Ja te skroz razumem. I razmišljam o sličnim stvarima…I ne znam…

  5. Pa, Zelena…. romantike nikad dosta….😛

    Ivana, ako saznas, molim te, javi mi🙂 Ili je mozda to previse razmisljanja za dve Ivane😀

  6. veshtichanstvena

    Ljubav može da procveta na chatu,ali u stvarnosti brzo uvene,naročito ako niste iz istog mesta.Veruj mi,znam.
    To je dobro za neke pričice ,ali uglavnom se svodi na muvanje.Kome je do pisanja evo mu blog.Kome je do ljubavi,nek’ otvori oči u stvarnom,živom svetu)))
    Da se ogradim,ovo je moj stav,ne bih da neko pomisli da „solim pamet“…tek rekoh svoja iskustva…

  7. Kao i svi mi ovde, Veshtichanstvena… nema potrebe za ogradjivanjem🙂

  8. Možeš nekoga da upoznaš na čatu, pa da ga kasnije zavoliš. Može neko da te zaintrigira pa poželiš da ga upoznaš, naravno da ne može da ostane na čatu, mora se destiti i u realnosti🙂

  9. Eto, više ne možeš ni da oguglaš a da te ne zatekne „gugl“. I ta emocija nam je „hatetepe-izovana“, onlajnizovana, tako da se čini da nam je svima budućnost u nekoj od kombinacija četiri cifre u rasponu između 0 i 255 (što je obrazac za IP adresu, koju opet ima sve što je na internetu). I da ne budem kataklimičan, ali ako se ne odupremo, još malo pa će nam sve po kući i sve u dušama i srcima imati kombinaciju ove četiri cifre.

    Da li može drugačije da se nađe neko iskren, emotivan? Može, ali konzumentima „guglanja“ je ovako lakše. I svakako bez emocija. „Ne može i jare i pare“, rekli bi naši stari. U našem slučaju i online brzo i sa emocijama. Mada, izuzetak potvrđuje svako pravilo, kažu. Ko zna, možda svi oni koji traže brzu a strasnu i iskrenu vezu za ceo život preko neta, upravo očekuju da budu taj izuzetak.

  10. Pa, Sizife, guglali ili ne… svi smo mi tamo🙂

    A kako god okrenes, sa emocijama nema dogovora, odakle god potekle i kako god se formirale🙂

  11. nice article
    i mark it.

  12. Simon Vej reče:“Distanca je duša lepoga“,misleći na vremensku distancu,na uspomene…
    U ovom slučaju ta rečenica me asocira na prostornu distancu.
    Sva čuda vituelnog sveta i snažne imaginacije.

    • A da li je samo prostorna distanca u pitanju? Ili je ona samo pocetna stavka, iz koje su dalje usledile sve ostale ‘distance’… i kada se tako dovoljno distanciramo od sebe samih, kome cemo onda bezati, utehe radi? Ili smo vec toliko o-guglali na udaljenost i zamagljenost, da postaje nebitno to sto su nam i srca uglavnom offline?

  13. Čovek uglavnom sve šljaka sam tako da uz malo truda moze kontrolisano da bude i off i on line.Mislim da je spoljašnji faktor samo inicijalni faktor.Kako vreme odmiče čovek biva sve zasićeniji slikama već viđenog i počinje ili bi bar trebalo da počne da se obraća svom unutrašnjem,do trenutka kada će zaustaviti i taj dijalog.Onda može mirno da se vrati u svet i da IZABERE.

    • Covek je, koliko god to zatomljavao ili kompenzovao, socijalno bice. I nikada se ne oslanja samo na sebe, u potrazi za dijalogom. Uvek je bitan input sa druge strane – od bliskih ljudi. Moze da izabere da misljenja sa strane zanemari, ili prihvati, to je trenutno nebitno. Bitno je sto na toj vagici nije samo jedan tas. A pristajanjem da svoje bitke odvagamo ‘virtuelno’ – gubimo unapred.

  14. Gubimo rođenjem svakako.Vratiće nam se nebom,svakako.Nužna izolacija zbog odbacivanja nepotrebnog.
    Virtuelno-realno,relno -virtuelno?
    Pa i pesma je ‘virtuelna tvorevina’-spalićemo je?

    • Mislim da je pesma veoma realna tvorevina, i da tu nema nicega virtuelnog – ako je ‘prava’.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: