Dreamscapes

Soliranje… u falšu?

Gde god se okrenem, sve više i više je reality programa namenjenih samcima. „Tha Bachelor“ ili paralela, „The Bahelorette“, „Tough Love“, pa čak do drugog kraja spektra i „Farmer wants a wife“ (ili: „Farmeru, oženi se“, kako je kod nas to prenešeno). I svi gledani do besvesti, svuda se ljudi tuku da upadnu… Ono što mi posebno bode oči je velika količina žena od tridesetak i kusur, koje na ovaj način pokušavaju da pronadju „ljubav svog života“. Nije da muškarci zaostaju, ali nekako taj ženski očaj sasvim posebno miriše…

Na stranu to ko je u toj situaciji rogat: oni koji su spremni da svoje najintimnije tajne prospu pred kamerama ili oni koji će to gledati… Na stranu čak i čitava faza sociološkog eksperimenta koji vlada televizijskim programima… Ono što me danas zanima je: koliko je realnog očaja u reality potrazi za rešenjem svih problema?

Vremena se menjaju, i nema istrošenijeg klišea od tog. Ni tačnijeg. Današnje tridesetogodišnje devojke su uglavnom same bez dobrog razloga, ili tako vole da misle. Okrenem se oko sebe i vidim gomile svojih prijateljica koje soliraju, a ništa im zaista ne fali. Po bilo kom standardu.

A pogledamo onda malo drugačije: u proseku, jedna tridesetogodišnjakinja ima iza sebe bar dve ozbiljne, duže veze, gomile besmislenih izlazaka i par neuspelih pokušaja veze. Nekoliko kres-šema, takodje. Ništa loše ni u jednom, ni drugom, ni trećem. Kreće se u zatvorenom krugu prijatelja koji su ili solo, kao i ona, ili udati/oženjeni, najverovatnije sa decom. Retko (ili sve redje) izlazi na mesta gde bi mogla upoznati nove ljude u nekom kontekstu „zabave“. Uglavnom se sve svodi na magični trougao: kuća-posao-kafenisanje. Ako i ode na poneku sedeljku, tu su sve poznate face i prežvakane priče. Ko je ikada upoznao dobrog tipa u pozorištu, pogotovo kada ode sa drugaricom? Ili u bioskopu? Biblioteci? Ma jok, budimo realni, to vidimo samo u filmovima, i nije zasnovano na istinitim pričama.

I onda… koja su joj rešenja preostala? Internet? Znamo kakvih se likova ima ovde, i koliko mora da bude uporna da bi istrebila žito od kukolja… Agencije? Hm… ipak smo u Srbiji… Čula sam da se pojavio skoro i speed dating kod nas. Možda tako nešto? Ali – svako može da imitira šarm na tri minuta.

Dolazimo do čega? Slike osobe koja je navikla da bude sama, ali sa tom samoćom ne može da se pomiri. Naravno, prirodno je da želimo nekoga pored sebe, prirodno je da nam bude potrebno drugo ljudsko biće… ali po koju cenu? I upravo tu je kvaka. Neki kupuju za sitniš, neki tegle vreće zlata. Sve zavisi od toga gde su nam prioriteti, koliki nam je ponos, i koliko smo očajni, na kraju krajeva.

Neki su od svoje samoće napravili čitave filozofije. Neki se u njoj dave. Neki grabe sve oko sebe kako bi joj utekli… A sve se na kraju svodi na isto: dok ne naučimo da zaista budemo sami, niko drugi tu prazninu neće moći da ispuni.

Na kraju, pročitah negde da je soliranje kao davljenje – čim se prepustiš, počinješ da uživaš… Ili je to previše crno?

 

 

12 komentara

  1. по потреби, треба знати уживати у оба три смера!😉

    можете ме наћи на овом мејлу stevan@reborn.com ?

    Стеван

    • A treba i naci sva tri… (smera)…😀

  2. …a kad se dodje do cetrdeset i opet isto…pa se tek onda cine ocajnicki koraci…mozda napisem nekada nesto o tome..sve u svemu…to:mrgreen:

  3. Napisah jedan od ocaja..

    • ili iz nade?

      • ides mi na zivac na komentar odgovaras pitanjem😛😛😛

  4. Milan

    jednostavno je reality show = big $$$ + bonus sto ljude misle kako ce i oni tako naci nekoga bogatog i biti srecni ali istina je da najverovatnije nece naci mladog bogatog koji je super nego ce naci isto nekog ko je prosecan i ko isto tako gleda taj doticni show sa istim snovima
    a zasto su ljudi u 30 i 40 solo.. pa gruba i okrutna ali cista istina je da mnogo birkaju …
    dok smo mladi stalno mislimo ok bice vremena i to nam predje u naviku i prekidamo veze i odbacujemo neke prilike jer stalno mislimo da ce naici bolji……i onda jednog dana se doticna probudi i shvati da ti bolji za cudo sada gledaju one mladje cure a ona ima uzasno smanjeno polje biranja jer su vecina u brakovima a dobra vecina solo( ili ozenjenih ali govore da su solo) samo zele kres semu… i sta onda ostaje?
    onaj mali procenat prosecnih koje je ranije odbacivala a bioloski sat kuca li kuca sve jace
    naravno ovo vazi i za muskarce ali u vecoj meri za zene ipak…
    dakle zakljucak manje birkanja i pruziti ponekad i drugu sansu nekoj vezi….

    • primila k znanju!

      • Milan

        auuu ostavih te bez komentara…pasce sneg ponovo😉

  5. Ni muškarci nisu drugačiji. Koliko puta sam slušala „čekam pravu, al sve su …“ Mnogo je samaca, a većina njih traže nešto „idealno“… Ne znam da li je vreme takvo ili su takvi ljudi oko nas… Sve je otišlo u Honduras…

    • Ili u Viroviticu? Uglavnom… svakako mi je opravdanije cekanje “idealne/idelnog“ nego pravljenje kompromisa… Znas ono: “Neka, vazno je da on mene voli…“ pa nebitno sve ostalo…🙂

      • Idealnog, ali za nas😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: