Dreamscapes

Category Archives: Razdrumlja

Under the Shadows of Words


I could tell this story in many different languages of the worlds existing and gone… … but heart only recognizes one, as it crackles and wheezes, like an old dusty vinyl record, trying to remember the sound it used to make… *** There once was a castle. Like in all proper fairy-tales. Although this is …

Nastavite sa čitanjem

The Rush


Nastavite sa čitanjem

For the heart is an organ of fire…


Ima tih momenata u filmu kada tačno možeš da prepoznaš tu jednu repliku, jednu rečenicu oko koje je čitav film i nastao. Onaj ključni momenat kad „zatrepere žice“. Znate na šta mislim? I ok,  da ostavimo po strani i „Here’s looking at you, kid“ i „Frankly, my dear, I don’t give a damn“ i „Go …

Nastavite sa čitanjem

Kako spasiti sopstveni život


Zaboravi Oprosti Zaboravi diši duboko Prihvati Poveruj Klimni glavom i kreni dalje diši duboko Nasmej se Smej se glasno Plači još glasnije diši duboko Dodirni Prihvati dodir Poveruj u lepotu diši duboko Budi rame za plakanje Budi pružena ruka Budi otvoren dlan Budi srce na reveru diši duboko Govori istinu Slušaj srcem Plaši se hrabro …

Nastavite sa čitanjem

Soliranje… u falšu?


„A man in a bookstore buys a book on loneliness and every woman in the store hits on him. A woman buys a book on loneliness and the store clears out.“ Doug Coupland

Nastavite sa čitanjem

Pisati ili ne pisati, pisanje je…sad?


U Bertolučijevom filmu, kod nas nespretno prevedenom kao ‘Ukradena lepota’, devojka kojoj je poveren centar pozornice ima taj čudan trip da svoje misli zapisuje na komadima papira, a onda ih spaljuje. Taj momenat je oduvek nalazio na neki odjek u meni, neku vrstu prepoznavanja. Možda zato što znam da misli oslikavaju trenutak i kada smo …

Nastavite sa čitanjem

Eto, još jedna jesen…


Hoću da nađem one Cigane iz urbanih legendi, one koji te pogledaju i znaju šta da ti sviraju. Žutozubog sa violinom koja plače sama. U zadimljenoj tišini kockanih stolnjaka i plehanih piksli. U alkoholnom polumraku kajanja. Da razbijem čašu. Jednu. “Pa posle – neka me nose“ – kaže Branko V. Radičević. Ne znam gde mi …

Nastavite sa čitanjem

A na kraju, kada napustimo i sebe…


Leže, zagrljeni, i posmatraju pauka u uglu sobe. Njegova ruka je pod njenom glavom, ona se igra njegovim prstima. Zora baca oštre lenjire svetlosti preko njihovih tela. Ona zatvara oči kako bi sve zapamtila. Ustaje i počinje da se oblači. On se pridiže na lakat i posmatra je, sa nemim osmehom, gorko-slatkim. Ona sutra odlazi. …

Nastavite sa čitanjem

Ako ikada išta zaista ostavljamo, to smo mi sami…


L.A. proved too much for the man So he’s leavin’ the life he’s come to know Leži zatvorenih očiju, čekajući da sat zazvoni. Čuje kako se grad budi ispod njenog prozora. Ne želi da ustane još, ni da pogleda kroz prozor i vidi da je svanulo. Zna šta bi to značilo. Više to nije ‘sutra …

Nastavite sa čitanjem

Mrak (treći)


Ona zatvara oči pred senzacijama koje prže njenu kožu. Oseća kako joj se lopatice razdvajaju kao more pred njegovim prstima. Meso joj se rastapa i teče poput gustog, gorućeg metala. Uživanje je poput bola. Uživanje je bol koji nema kuda da pobegne, i onda vrišti pod slojevima epidermisa. Malo je jedno telo. Malo je jedna …

Nastavite sa čitanjem

Mrak (drugi)


Oko njega se jate svetlaci mraka. Stvarnost se skuplja i sažima u tačku. Ništa oko sebe ne razaznaje. Napreže oči, pokušavajući da osmisli prostor oko sebe, da ograniči svoj vid, ali tama je beskonačna onoliko koliko su naša čula konačna i ograničena. Bestežinski, bestelesno nestvaran sam sebi, pokušava da se ispravi, iako nije siguran šta …

Nastavite sa čitanjem

It takes a thousand voices to tell a single story (Native American saying)


Koliko često, hodajući ulicom, igrate neku svoju monodramu u glavi? Tragediju, političku satiru, naricaljku ili mjuzikl? Ne verujem da se ikada desi da, potpuno sama, ne razmotavam neki monolog ili dijalog u glavi, realni ili fiktivni, ili bar zarazan refren koji mi se zakači, neprimetno, za patrljke malih sivih ćelija. Pogledam gužvu oko sebe, na …

Nastavite sa čitanjem

You see, when weaving a blanket, an Indian woman leaves a flaw in the weaving of that blanket to let the soul out. (Martha Graham)


– Kako je sve počelo? – Prosto. Uz par slučajnih reči koje su imale mapu i znale da je prate. – Reči? Čijih reči? – Zar reči ikada mogu da pripadaju nekome? Previše često ih svojatamo… – A gde je počelo onda? – U vrhovima prstiju. Ne, grešim, nije tako. U talasu koji je došao …

Nastavite sa čitanjem

Lista knjiga koje omeđavaju vaše postojanje


Pre izvesnog vremena, američki časopis Newsweek je predstavio rezultat ispitivanja za koje kažu da je sprovedeno širom sveta, a čija tema i glavni cilj je sastavljanje liste od 100 najčitanijih i najboljih knjiga do sada napisanih u svetu. Podstakli su me na razmišljanje. Njihova lista se nikako ne poklapa sa mojom idejom monumentalnih, earth-moving književnih …

Nastavite sa čitanjem

Mars i Venera? Kako da ne!


Nema tu velike tajne. U suštini svih naših priča je prosta potreba – da nas neko voli baš takve kakvi jesmo. Nismo ni mi sa Venere ni oni sa Marsa. Ispod svih tih igrica, taktika, raznolikosti, krije se jedna obična nesigurnost. Strah da ćemo biti sami. Veliki moćni Tanatos – na samom dnu, u talogu …

Nastavite sa čitanjem

Living the other way around


In my next life I want to live my life backwards. You start out dead and get that out of the way. Then you wake up in an old people’s home feeling better every day. You get kicked out for being too healthy, go collect your pension, and then when you start work, you get …

Nastavite sa čitanjem

As Time Goes ‘Bye’


Jedan mali, beznačajni utorak tokom koji se klati na tek načetom septembru. Samo jedan u nizu takvih. Nekoliko ljudi, nekoliko priča, malo dosade, malo frustracije, malo posla, mrva razonode… za samo par meseci ni po čemu ga neću pamtiti. Utopiće se i nestati u aleji izgubljenih dana koji već odavno žive u nekoj potpuno drugačijoj …

Nastavite sa čitanjem

Zakorači Sa Mnom


Korak Prvi Koliko se može daleko na dva gola stopala, sa ožiljcima od trnja, prašinom dalekih drumova i ogrubelom kožom od brojnog, iznenadno oštrog kamenja, baš onda kada je delovalo bezopasno i oblo? Korak Drugi Koliko daleko se može tragom tudjih stopala, makar i po najmekšem pesku, kada njihov otisak ne leži pod lukom našeg, …

Nastavite sa čitanjem

‘Your heart carries your body, not your feet’


…Gledam malog zelenog opnokrilca kako juriša na tri svetiljke lustera u mojoj sobi. Čujem lagano ‘tup’ kada nasrne na sijalicu. Kratko ostane na njoj, tek samo nekoliko sekundi je deo tog svog sunca, a onda, ošamućen, počinje da pada. Negde na polovini svog strmoglavog pada, osvesti se i svom snagom pojuri ponovo na gore, neumorno, …

Nastavite sa čitanjem

Samo MMS!


Da li su emocije toliko van mode da je sramota prošetati ih? Blam čak i imati ih, pa makar i u dnu ormara? Jedna drugarica mi se žali ovih dana da su svi tipovi sa kojima je bila samo raspoloženi za brze kres-šeme i slične instant-varijante. A ona bi da se zaljubi.  ‘Pa gde nalaziš …

Nastavite sa čitanjem