Rekvijem za palog andjela (nepoznat autor)

Možeš mi reći da u bezglasju
često zalutaš
kad sričem slogove Tvoga imena
i da se uzalud borim protiv vremena
koje na našim telima gravira
nebeske istine u strahu od smrti.
Možeš mi reći da je moja tišina laka
poput niti paukove mreže
a teža od sedam smrtnih grehova
i ja ću od nje satkati pesmu i pokriti Te
kad neman noći teškom šapom poklopi nebo
i u krzno svoje sakupi zvezde kao čičke.
Možeš mi reći da sam slobodna
a duša sam slepa koja čuje samo zlo kad se govori o svetlosti
duša koja noćima ne spava i čiji su okovi tragovi nebeski
božjih karuca što u sumrak ispisuju molitve najvećih grešnika
i postaju vapaj upućen Tebi.
Možeš mi reći da bih trebala da Te saslušam
kada se budem pravila da Te ne čujem
sakrivši uši rukama
kao što deca sakrivaju po džepovima
male sedefne školjke što izbaci mora utroba.
Možeš mi reći kako sam grešila
i ja ću na svoja ramena
težinu neba, ako treba, prihvatiti
i Ti ćes opet biti u pravu a ja ću se osmehnuti.
Osmehnuću se kada Tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnuću se jer moja će duša pevati
u tišini što Tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
i doći ću Tebi kao što kap kiše dolazi zemlji
u krugu večnom
isparavanja i padanja
i tada, na dlan ćeš me topao dočekati
kao suzu izdajnicu što beži preko obraza
i u sećanjima potražiti moje ime
kao što bi tražio uvojak kose
il`neki davno naučen stih.
Možeš mi reći da su Tvoji dani podeljeni
na dane sećanja i dane življenja
A nećeš znati da su svi moji dani – dani preživljavanja
sećanja davnih oživljavanja
što kopne na izmaku noći.
Možeš mi ponovo reći da bi mi srce u kutiji dao
da ga pored kreveta čuvam
dok na baršunu kao na odru
mirno počivaju snovi.
A ja bih mogla
Mogla bi da Ti kažem da Te još uvek sanjam, da Te još uvek volim,
ali reći ništa neću, ćutaću
Jer ja i kada ćutim – ćutim o Tebi

 

Preporucena muzicka pratnja:

 

• Posted in: Trenutak za ćutanje
• Tagged: marija, poezija, rekvijem, simokovic, tuga