Dreamscapes

Category Archives: Plava balada

Shantaram


Ponekad, neke knjige nas pronadju sasvim nenadano, kao da nas zaskoče iz mraka kada ih najmanje očekujemo. I zauvek nadju svoje mesto u našim životima. Kao i neki ljudi. Znate li taj osećaj, kada uhvatite sebe da živite kroz citate? Ne znam kako da vam opišem Shantaram, iz straha da ga ne ukaljam pokušajima da …

Nastavite sa čitanjem

Halucinacije jedne mladosti – Jovan Nikolić


Čudne su staze kojima se kreće ovaj blog. Pre izvesnog vremena, u jednom od postova, objavila sam pesmu Jovana Nikolića “Kad je sve volim“. Nisam ništa znala o autoru, bio mi je potpuno nepoznat, ali mi je pesma bila neodoljiva. Ne sećam se više ni gde sam je pronašla ni kako, ali je već godinama …

Nastavite sa čitanjem

Come Into My Sleep


Znaš onaj trenutak, obično u sred noći, kada te tama potpuno prekrije? Kroz širom otvoren prozor vidiš samo jedno svetlo. Komšije, zgrada preko puta. Voliš da misliš da je to mnogo simboličnije. Nadrealnije. Jer trenutak je takav. Izmedju jave i sna. Onda onaj svemogući mišić koji kao ptić treperi bude vaga, ona starinska vaga kakve …

Nastavite sa čitanjem

Ni početak ni kraj


LENA – Jesam li drugačija danas? -Jesam. -Jesam li disala danas? -Jesam, duboko. -Jesam li prebolela? -Ne, ali ovaj bol nije neprijateljski, već utešan… Svake večeri pre nego što odem na spavanje stanem ispred zatvorenog prozora, pogledam kratko svoj odraz u njemu a onda prislonim lice uz hladno staklo. Sedeći tako, postavim sebi tri jednostavna …

Nastavite sa čitanjem

Ko o čemu, baba o (grčkim) uštipcima!


Pa da nastavimo sa hranom… Pretprošlog leta, na Tasosu, predivnom ostrvu koje je u mom pamćenju zauvek plavo-zeleno, imala sam prilike da se malo bolje upoznam sa grčkom hranom… (malo bolje od klasične giros-suvlaki asocijacije koja je prva kada se pomene grčka kuhinja) I od tada smo na ‘ti’! Pre konkretnog krkanja, obavezan uvod. Kada …

Nastavite sa čitanjem

Moja velika mrsna indijska večera


Da li ste nekada bili u indijskom restoranu? Kako sam oduvek fascinirana indijskom kulturom, modom, umetnošću i načinom života, pre nekoliko godina sam iskamčila priliku da probam i pravu indijsku hranu. Na svu sreću, dobar indijski restoran postoji u Beogradu, kod Autokomande, zove se ‘Indian palace’ i ima pravog indijskog kuvara! Prilika je bila idealna …

Nastavite sa čitanjem

Love Etched in Marble


Kada je zatvorila oči, sve je postalo nebitno. Svet se sveo na praznu, gluvu sobu. Tokom sedamnaest godina nije proveo ni dana daleko od nje. A sada ga čekaju dani u kojima je više neće pronaći. Naredio je svetu da zaćuti. Imperija je utihnula. Zaustavio pesmu, zabranio muziku. Da ne čuje nikada ništa više što …

Nastavite sa čitanjem

Hajde da se igramo…


Hajde da se igramo… … da sačekamo pola osam, i namestimo se ispred TV-a da gledamo crtaće pre Dnevnika. Ali one prave, pravoslavne crtaće, sa Mićom Tatić i Nikolom Simić.. … da izadjemo napolje posle ručka, nadjemo lepu čistinu na livadi iza zgrade i dobru rupu, pa da ti ofuljim nekoliko staklenaca, ali neću te …

Nastavite sa čitanjem

Mnogo kasnije


Voleti… Do vrha jagodica na prstima… Prepuniti krčag dana Ledenom izvorskom vodom I žedno Dugim gutljajima Popiti ga Iako zubi trnu I grlo se steže Naiskap * Dok spavaš Prstima pamtim tvoj obris Jedva te dodirujući…

Nastavite sa čitanjem

Melodija Dodira


Izmedju dva dodira ušuškan mrak jedne ulice koja stidljivo ljubi horizont i dva akorda na gitari malo gustog crnog vina koje oboji čašu i zatalasa senku pritajenog pogleda … onako kako je duša tečna kad je dotakne melodija… Ispod epidermisa stanuju sećanja Na erupcije osmeha Vibrira zagasita nota u tvom glasu dok mi izgovaraš ime. …

Nastavite sa čitanjem

Shadows Apart


Rečima satkanim od nerazumevanja gradimo zidove. I nestajemo medju njima. Svako biva sam u svom mraku. Sa različitih strana posmatramo zid. Ja vidim tvoju senku, ti nazireš moju. Pružamo oboje ruke ka obrisima koje naziremo, i čak i kad nam se čini da dodirujemo kožu… to nam se pod prstima zidine teške ugibaju i prepuštaju …

Nastavite sa čitanjem

Possibility and Ability


“Ne umem da izigravam glupaču.“ Ako nešto može da me izvede iz takta onda je to ova rečenica. Iz više razloga. Prvo, osoba koja ovo izgovara uzima zdravo za gotovo da je pametna i prepametna i ne dozvoljava svom silnom intelektu da se sakrije ni na trenutak. Drugo, ako je već pametna, ništa lakše nego …

Nastavite sa čitanjem

Maybe Blue


* Maglim se u plavom dimu. Oči previše plavog. Sanjam i budim se – plavo. Plavi dodir u svitanje. Tvoje ruke nevidljivo plave. Tvoji dečački plavi osmesi. Čaša i plava tečnost u njoj. – Gde si? Iza tebe, ispred tebe, pored tebe. Plav vazduh iz pluća. U tebi. San plavog i san u plavom. Plavo …

Nastavite sa čitanjem

Waiting for the Sun


Kada dodju noći poput ove u sve mogu da poverujem. Kada se mesečina razigra i povede me niz aleju slika… I nemam izbora nego da pratim tu tananu nit koja se poput Penelopinog klupka odmotava i vodi opet do mene… nekad. Neke druge mene. I magičnog ‘nekad’. “Ona puni osamnaest godina u junu i ne …

Nastavite sa čitanjem

Ljubavna pesma učenika petog razreda


Evo kako izgleda kad petačić napiše ljubavnu pesmu na engleskom… pa se pohvali svojoj nastavnici, koja je brže-bolje skenira… Napomena: BE MI SORRY znači: BI MI ŽAO… 🙂

Nastavite sa čitanjem

Daleke obale


Ponekad sanjam more. Onda se budim, na licu još osećam so, ruke mi pulsiraju od jakih zamaha, stopala su mi oprljena vrelim peskom. Ponekad sanjam more. Onda se budim, besno gasim alarm, i stupam u novi dan. Ponekad sanjam more. Onda se budim, pa žmurim ponovo, i odbijam da kročim u gole ravnice jave. Ponekad …

Nastavite sa čitanjem

One of those days…


Prvo što mi padne na pamet kada naidje jedan ovakav dan je citat Mike Antića “Nemam volje ni da živim ni da se ubijem…“ . Valjda je to normalno, tešim se. Posle nekoliko dana velike aktivnosti, jurcanja tamo-amo… dolazi do pada adrenalina, raspoloženja, inventivnosti, motivacije… I danas je TO. Jedan od onih…. ‘hocu-da-slušam-lakiće-da-čitam-lakiće-da-gledam-lakiće’ dana. Dan …

Nastavite sa čitanjem

Moje plavo


Mnogo volim svoju sobu. I ponosim se njom. Ne, nije uvek sredjena, daleko od toga. Bez nekih krševa ne bih znala da funkcionišem. Ali to su moji ‘kreativni’ krševi, tepam im. Kažem da se ponosim zato što sam je sama sredila, od poda do plafona. Prvo ispraznila, pa okrečila u svetlo plavo, moju omiljenu boju, …

Nastavite sa čitanjem