Monthly Archives: jul 2008
Maybe Blue
* Maglim se u plavom dimu. Oči previše plavog. Sanjam i budim se – plavo. Plavi dodir u svitanje. Tvoje ruke nevidljivo plave. Tvoji dečački plavi osmesi. Čaša i plava tečnost u njoj. – Gde si? Iza tebe, ispred tebe, pored tebe. Plav vazduh iz pluća. U tebi. San plavog i san u plavom. Plavo …
The Castle Beyond the Looking Glass
Negde pod kožom, tamo gde je duša tečna, postoji jedno ogledalo. U njemu se ogledaju sve naše staze, one kojima nismo krenuli mnogo jasnije i svetlije od onih već poznatih. Ponekad, ako se zagledamo dovoljno, možemo da vidimo odsjaje drugih u svom ogledalu. A ponekad, kada se ogledalo zamuti i smrači, njegov mrak nam boji …
Pozdravi i čestitke…
Trenutno uživam ovde: Posle toga mogu samo da citiram mog Jima Morrisona… kao svojevrsni nastavak prethodnog posta: And I came to you for peace And I came to you for gold And I came to you for lies And you gave me fever & wisdom & cries & sorrow & we’ll be here the next …
Waiting for the Sun
Kada dodju noći poput ove u sve mogu da poverujem. Kada se mesečina razigra i povede me niz aleju slika… I nemam izbora nego da pratim tu tananu nit koja se poput Penelopinog klupka odmotava i vodi opet do mene… nekad. Neke druge mene. I magičnog ‘nekad’. “Ona puni osamnaest godina u junu i ne …
The-One-Who-Got-Away vs. The-One-Who-Got-Us
Da li svi mi imamo nekoga sa kim poredimo sve ostale? Nekoga ko je ostao neuhvatljiv, ko je ostao neispunjena želja, koliko god to patetično zvučalo? Da li ste nekada, drage moje dame, uhvatile sebe kako u odredjenom trenutku mislite “Sada si povraio sve ostale muškarce za mene, jer nijedan neće moći ni blizu da …
Ljubavna pesma učenika petog razreda
Evo kako izgleda kad petačić napiše ljubavnu pesmu na engleskom… pa se pohvali svojoj nastavnici, koja je brže-bolje skenira… Napomena: BE MI SORRY znači: BI MI ŽAO… 🙂
Daleke obale
Ponekad sanjam more. Onda se budim, na licu još osećam so, ruke mi pulsiraju od jakih zamaha, stopala su mi oprljena vrelim peskom. Ponekad sanjam more. Onda se budim, besno gasim alarm, i stupam u novi dan. Ponekad sanjam more. Onda se budim, pa žmurim ponovo, i odbijam da kročim u gole ravnice jave. Ponekad …
My dear disorders
Patim od sledećih bolesti: * Infomania – bar po petnaest puta dnevno proveravam poštu. Na svakih petnaestak minuta proverim da mi nije stigla poruka na telefonu. Iako nije. Iako bi me iritantno ciliktanje aparata obavestilo da jeste. Iako bi mail stajao tu gde je i kasnije. Kad god prodjem pored kompa ili telefona… kratki klik …
“Kao rani mraz…“
…“scenario za dugometražnu igranu baladu“… Djoleta sam zavolela kopajući po nekim starim kevinim kasetama, još u osnovnoj školi, kad sam nabasala na skriveno blago – crvenu, iskrzanu kasetu ‘Ranog mraza’… posle nekoliko dana, već sam napamet znala sve pesme. ‘Prvi januar’, ‘Panonski mornar’, ‘Marina’, ‘Lagana stvar’, itd itd itd… Ljubav je počela tada. Usledilo je …
Kad je sve volim – Jovan Nikolić
Kada mi upadne u sobu I unese sneg na trepavicama I miriše na napolje. * Kada kupi psa pa ovaj Hteo, ne hteo ubrzo Počne da liči na nju. * Kad se setim da je bila fetus I takvu je volim U stadijumu punoglavca * Na fotografijama iz detinjstva Kao bebironu sa loknicama A najvolim …
Fragment of my manifestations
Da li je to bila svesna odluka? Da me polomiš na deliće koje nisam ni znala da imam? Nikada ranije nisam bila tako izlomljena, rastavljena, pokidana i ne znam kako se popravljam, ispravljam, sastavljam. Da li je drugačije kada te prosto i samo boli? Ili je sasvim drugačije kada te neko boli? Pre neku noć, …
One of those days…
Prvo što mi padne na pamet kada naidje jedan ovakav dan je citat Mike Antića “Nemam volje ni da živim ni da se ubijem…“ . Valjda je to normalno, tešim se. Posle nekoliko dana velike aktivnosti, jurcanja tamo-amo… dolazi do pada adrenalina, raspoloženja, inventivnosti, motivacije… I danas je TO. Jedan od onih…. ‘hocu-da-slušam-lakiće-da-čitam-lakiće-da-gledam-lakiće’ dana. Dan …
Из кинофильма «Жестокий романс»
А напоследок я скажу А напоследок я скажу… А напоследок я скажу: Прощай, любить не обязуйся. С ума схожу. Иль восхожу К высокой степени безумства. Как ты любил? Ты пригубил Погибели. Не в этом дело. Как ты любил? Ты погубил, Но погубил так неумело. И напоследок я скажу… Работу малую висок еще вершит. Но пали …
Prozori
I On stoji na obali. Reka pred njim je velika i mutna, valja se u tromim zamasima. On stoji, nepomičan. Cigareta mu nervozno dogoreva medju prstima, zaboravljena. Njegov pogled jedva doseže do druge, predaleke, obale. Nazire samo tamu, magličasto zelenu. Lagano podiže ruku i uvlači dim. Duša mu se napaja mirisima trava. Zadržava dah, dok …
Dreamscapes 
Reci mi…